Počast žrtvama Prvog svetskog rata

Nemačka kancelarka Angela Merkel i šefovi ostalih 27 zemalja-članica Evropske unije zajedno su posetili muzej u poljima Flandrije i ispred memorijalnog spomenika „Menin Gate“ odali počast stradalim vojnicima. Na ploči memorijalnog spomenika ugravirano je 55.000 imena nestalih vojnika britanskog Komonvelta – među njima je i ime jednog rođaka britanskog premijera Dejvida Kamerona. Tamo su šefovi država i vlada minutom ćutanja odali počast žrtvama Prvog svetskog rata. Reč je o 17 miliona stradalih u periodu od 1914. do 1918.

Stotine hiljada mrtvih

Region oko Ipra na severozapadu Belgije posebno simbolizuje strahote Prvog svetskog rata. U Flandriji su nemačke trupe 1915. po prvi put upotrebile otrovni gas.

U borbama je stradalo na stotine hiljada britanskih i nemačkih vojnika. Mnogi leševi potonuli su u blatu flandrijskih polja. Njihova tela nikada nisu identifikovana niti zvanično pokopana.

Pre sto godina, 28. juna 1914, atentat na austrijskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda u Sarajevu bio je neposredan povod za izbijanje Prvog svetskog rata. Mesec dana kasnije, Austro-Ugarska je objavila rat Srbiji. S obzirom na tadašnja savezništva, u rat su ušle Nemačka, Francuska, Velika Britanija i Rusija. Tek nakon četiri godine, 11. novembra 1918, rat je završen porazom Nemačke i Austrije.

„Besmisleno, beskrajno, nemilosrdno“

Predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej je tokom ceremonije pronašao nadahnute reči: „Tog prelepog leta, ljudi u Evropi još nisu shvatali šta znači sveobuhvatni rat“, rekao je taj političar porijeklom iz Flandrije. Na kraju su milioni, i to na svim stranama, izgubili živote: „Eksplozije, gas, smrad, strah…“ Nemačka kancelarka Angela Merkel je izjavila: „Mislim da nam to još jednom pokazuje u kakvom dobrom vremenu sada živimo, kada postoji Evropska unija i zbog toga šta smo naučili iz istorije.“

Odluka o predsedniku Evropske komisije

Očekuje se da će lider Evropske unije na samitu u petak (27.6.) doneti odluku o predsedniku Evropske komisije. Evropski socijalisti su, prema izjavama nekih od lidera zemalja EU, pristali na to da na mesto predsednika Evropske komisije bude izabran kandidat stranaka desnice, Luksemburžanin Žan-Klod Junker, koji će morati da uvaži zahteve socijalista da se snažnim investicijama, uz „stezanje kaiša“, pokrenu proizvodnja i otvaranje radnih mesta u čitavoj Evropskoj uniji.

Izboru Junkera se, uz mađarskog premijera Viktora Orbana, još uvek ozbiljno protivi jedino britanski premijer Dejvid Kameron, ističući britanski stav da je Junker „previše federalno nastrojen“ kada je reč o budućem razvoju EU. London ne želi jačanje političke Evrope, već da EU prvenstveno bude veliko slobodno tržište.

Danas će lideri Evropske unije potpisati sporazum o pridruživanju s Gruzijom, Moldavijom i Ukrajinom, a očekuje se i da potvrde odluku šefova diplomatija da se Albaniji dodeli status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.