Povratak u normalnost neće biti brz
6. april 2020.
U Nemačkoj je počeo uskršnji školski raspust, premda su škole već sedmicama zatvorene. Ipak, kroz izjave zvaničnika je 20. april, kada se raspust završava, postavljen kao svojevrsni „dan D“. Vlada je najavila da do tada ne treba računati sa popuštanjem mera, ali šta će biti nakon tog datuma?
Pojedini političari, poput premijera Severne Rajne-Vestfalije Armina Lašeta, tražili su da do tada postoji jasna izlazna strategija – na osnovu kojih kriterijuma će biti odlučeno kada i kako počinje povratak u normalnost.
Tu dilemu komentarišu brojni nemački listovi:
„I vlast uči tokom pandemije“, piše Zidojče cajtung. „Ali nepodnošljivo je šta sve skriva njen promenljivi kurs. Sa svakom sedmicom raste pritisak da se ne dozvoli da propadnu ugrožene firme, kao ni umetnost, sport, socijalne ustanove i ljudi koji ne mogu više da podnesu samoću.“
Miteldojče cajtung piše: „Debata o izlaznoj strategiji mora da se vodi otvoreno, iskreno i sa jedinstvenim rezultatom. Ne sme se dogoditi da se recimo na pitanje kada se ponovo otvaraju škole odgovara haotično, svaka pokrajina za sebe, kao što je bio slučaj kad su škole zatvarane. Neke istine bi valjalo na vreme izgovoriti: još mesecima neće biti punih stadiona, koncertnih dvorana i klubova. Mnogi će bankrotirati. Nemoguće je uključiti zemlju onom brzinom kojom je isključena.“
„Najvažnije je već postignuto, naime, svi ozbiljno uzimaju ovu bolest“, piše Pforchajmer cajtung. „Možda će biti popuštanja mera, ali samo do odstojanja od 1,5 metra. Na dogledno vreme ćemo morati da se odreknemo velikih priredbi i žurki. Mnogi ljudi sada idu da džogiraju. Pa, korona je kao polumaraton. Tek smo počeli i najbolje je da ne mislimo sve vreme na cilj.“
„Niko ne zna koliko slučajeva korone ima između Gvajakila (Ekvador) i Mumbaja (Indija). Zvanične brojke nisu upotrebljive. Ali već je jasno: i bez masovne zaraze čekaju nas masovne posledice“, piše Tagescajtung i zaključuje:
„Zabrane kretanja koje su delimično brutalno nametnute i globalna recesija odvešće u katastrofu koja će biti daleko gora od posledica finansijske krize 2009. Lockdown i zamrznutu privredu retko ko može da priušti. U Hamburgu i Minhenu je to moguće. Ali teško da je moguće u ekonomijama gde nadničari spajaju kraj s krajem, gde ljudi mahom rade bez ugovora i socijalnog osiguranja, a državne pomoći nema na vidiku.“
priredio Nemanja Rujević