Povratak na opasnu morsku rutu

Izbeglička drama u Evropi nije počela s dugim kolonama na Balkanu. Počela je mnogo ranije, sa bandama, šleperima punim ljudi i prenakrcanim gumenim čamcima od kojih su se brojni prevrnuli u moru, između obala Libije i italijanskog ostrva Lampeduze. U noći između 18. i 19. aprila prošle godine prevrnuo se teretni brod na putu za Italiju. Spaseno je samo 28 ljudi, sedamsto se udavilo.

Ilegalno prebacivanje ljudi morskim putem uz pomoć krijumčarskih bandi ne samo da je mnogo opasnije, već je i mnogo skuplje nego putovanje preko Turske, Grčke i drugih zemalja Balkana u pravcu Zapadne Evrope. Zato su se Sirijci i Iračani prebacili na Balkansku rutu. Ali s obzirom na granične kontrole, Balkan za izbeglice sve više postaje slepa ulica. Najkasnije od kako je EU isposlovala sporazum sa Turskom, koji u suštini predviđa prisilno vraćanje izbeglica koje su ilegalno ušle u Grčku, mnoge izbeglice prinuđene su da pronađu alternativu.

Portparolka UNHCR-a za južnu Evropu Karlota Sami je u tom kontekstu pomenula da bi moglo da dođe do ponovne „eksplozije“ izbeglica na njihovoj ruti od Libije ka Italiji. Međunarodna organizacija za migracije procenjuje da se u prva tri meseca ove godine oko 16.000 ljudi odvažilo na dolazak morskim putem, što je za 60 odsto više nego u istom periodu prošle godine.

S obzirom na taj stari i ujedno novi izazov, sada su na potezu političari koji su prisiljeni da deluju. Nemački ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer smatra da bi dogovor sa Turskom mogao da posluži i kao model za sporazum sa zemljama Severne Afrike. „To znači prisilna vraćanja u određene zemlje, a zauzvrat prihvat humanitarnih kontingenata izbeglica u EU“, objasnio je taj političar nemačke Hrišćansko-demokratske unije (CDU). „Ta metoda je ispravna i trebalo bismo da je primenimo i na mediteransku rutu koja od Libije vodi ka Italiji“, rekao je De Mezijer i dodao: „Ali to bi moglo da bude mnogo složenije nego sa Turskom“.

Krijumčari ljudi su na Fejsbuku najavili da će njihova sredozemna ruta zaista startovati prvih nedelja aprila. „U aprilu se obično okončava period lošeg vremena“, objašnjava za DW poručnik Bastijan Fišborn, portparol mornarice Bundesvera. On međutim dodaje da ta putovanja neće biti mnogo bezbednija. „Gumeni i drveni čamci nisu napravljeni da bi mogli da budu korišćeni za tako dugu rutu na otvorenom moru. A reč je o 450 do 600 kilometara.

Poslednji spas

Eritrejski sveštenik Musi Zerai, koji živi u Švajcarskoj, hiljadu puta se suočio sa posledicama takvih putovanja. Od leta 2004. on je nešto poput poslednje nade za izbeglice koji sa gumenim čamcima doživljavaju havariju. Njegov telefonski broj kruži među izbeglicama iz Eritreje, Somalije i Etiopije. Nalazi se i na zidovima izbegličkih logora u Libiji, ali i na palubama brodova koji prevoze izbeglice. Nedavno je, kako priča za DW, dobio telefonski poziv sa malog čamca, na kojem je bilo 80 ljudi koji su želeli da se domognu italijanske obale. „Duvao je jak vjetar. Većina putnika po prvi put se nalazila u čamcu i nije znala da pliva. Sve više vode je ulazilo u čamac“. U takvom slučaju, sveštenik koji je i sam pobegao iz Eritreje, informisao je italijansku obalsku stražu. „Ali od tog momenta potrajalo je osam sati dok se spasioci nisu pojavili na licu mesta“, žali se on i dodaje: „A većina izbeglica na čamcu do tada se utopila.“

Čak 150.000 do 200.000 ljudi čekaju u libijskim lukama na bolje vremenske prilike. Ovo je nedavno objavio list „Velt am zontag“ pozivajući se na informacije različitih tajnih službi. Među njima je sve više Sirijaca. Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini upozorila je da bi 450.000 izbeglica, zbog nestabilne političke situacije u Libiji, moglo da se odvaži na putovanje prema Italiji.

„Omogućiti legalne mogućnosti za useljenje“

„Tokom ove godine je, do sada, samo šest Sirijaca morskim putem stiglo u Italiju“, kaže portparol nemačke mornarice Bastijan Fišborn. On se poziva na saopštenje Ministarstva unutrašnjih poslova Italije. „Ako na nekoj ruti postoje prepreke, izbeglice će se prebaciti na drugu“. A nove rute bi mogle, preko Grčke, Turske, Albanije ili Crne gore, da vode u Italiju.

Za Musija Zeraija postoji samo jedno rešenje na duže staze. „Evropska unija mora da omogući legalan put za useljevanje: vizu, spajanje porodica, humanitarne programe. To je prvi korak u smanjenju broja izbeglica koje, preko Sredozemnog mora, nastoje da se domognu Evrope“.