Poverenje je važno tek kada ga nema

Komentar: Julia Bernštof, DW

Ćutnja. Ni reči objašnjenja, izvinjenja, niko ne pokušava da glumi harmoniju. Lideri Hrišćansko-demokratske unije, bavarske Hrišćansko-socijalne unije i Socijaldemokratske partije razišli su se, po dogovoru, bez komentara medijima. Kancelarka Angela Merkel trenutno se bavi ograničavanjem štete. Ključna reč izgleda da je „poverenje“ – tu reč je Merkelova često ponavljala, a mediji preuzimali. Koliko je poverenje važno najbolje se primeti tek kada poverenja nema.

Upravo to se dogodilo Velikoj koaliciji prethodne sedmice. U vladi, koja je tek počela zajednički rad, nestalo je poverenja čime se rizikuje uspešna saradnja tokom celog mandata. Na početku političke krize imali smo ministra policije koji je pokušao nešto razumljivo: da spreči štetu po svog koalicionog partnera. Postigao je upravo suprotno. Hteo je najbolje, ispalo je najgore. Tako se narodski može opisati Fridrihov postupak, bez obzira na pravne aspekte koji su trenutno nejasni.

Udeo SPD-a u katastrofi

Socijaldemokrate nose deo krivice što je slučaj sa Edatijem izmakao kontroli. Šef partije Zigmar Gabrijel nije ćutao. Drugi takođe. Da li je neko iz partije upozorio Edatija pa stoga istražitelji nisu uspeli da nađu inkriminišući materijal u njegovom stanu i kancelariji – to treba da utvrdi pravosuđe. Politička šteta uveliko je tu.

Razumljiva je ozlojeđenost bavarskih konzervativaca koji su izgubili važnog ministra – prema njima, SPD ima veliki udeo u katastrofi jer su upravo iz te partije sve obznanili. Ali i želja CSU za „osvetom“ dalje doprinosi krizi vlade. CSU traži „razjašnjenje“ i to je u redu. Time se, međutim, misli na „ostavku“ nekog od lidera SPD što bi navodno bilo ujednačenje gubitaka. I onda Merkelova pokušava da okonča krizu poverljivim sastankom sa svojim kolegama iz druge dve vladajuće partije. To je razumljiv potez, ali tek treba da se vidi da li je ovaj sastanak dovoljan.

Sve treba razjasniti

Moguće da je šteta prevelika i da ne može brzo da se sanira. SPD mora da odluči kako će se dalje poneti. Izbacivanje Edatija iz partije teško da je dovoljno da se uspostavi „primirje“ sa demohrišćanima. SPD mora da doprinese rasvetljavanju slučaja kako bi otklonio utisak da se u toj partiji samo „brblja“. Mora da otkrije gde informacije cure, da se to ubuduće ne bi dešavalo.

Ko je koga i kada informisao? Da li je Edati upozoren? Ko je samo postupio nepametno, a ko je možda prekršio svoja ovlašćenja? Delom je razjašnjenje posao pravosuđa. Nezavisno od toga, to je i političko pitanje. Bundestag mora da se pozabavi ovim. SPD mora da doprinese rasvetljavanju. Unija mora jasno da razdvoji svoj bes prema koalicionom partneru od političkih činjenica i posla. A opozicija – koja nema veze sa slučajem – treba da pomogne da se činjenice raspletu od emocija. Na svim učesnicima je da okončaju aferu. To neće biti lako. Mnogo je lakše uništiti poverenje nego ga ponovo izgraditi.