Potvrda perspektive, ali bez obećanja
18. maj 2018.
Zvaničnici Evropske unije su u Sofiji takoreći jednoglasno naglasili značaj Zapadnog Balkana za celu Evropu, ali su sa retkim izuzecima odbijali da pominju konkretne datume kada su u pitanju perspektive zemlje u regionu. Nemačka kancelarka Angela Merkel je na konferenciji za novinare to i otvoreno potvrdila.
„Nemam nikakvo mišljenje što se tiče navođenja 2025. godine kao mogućeg cilja. Ulazak (u EU) mora da bude zasnovan na napretku. Ne na bazi vremena, već na bazi postignutog i to posebno u oblastima vladavine prava, korupcije, borbe protiv organizovanog kriminala, otvorenih bilateralnih i graničnih pitanja“, rekla je Angela Merkel.
Jedino je predsednik Evropskog parlamenta Antonio Tajani, malo drugačijim tonom, pružio podršku perspektivi ulaska 2025. godine – konkretno, prema njegovom mišljenu, Srbije i Crne Gore.
Konkretni projekti
Ono što Evropska unija ne može da obeća kada je reč o perspektivi ulaska, ona će pokušati da kompenzuje još većim investicijama u regionu. U završnoj deklaraciji sa samita jasno se ukazuje na „rešenost EU da ojača i intenzivira svoj angažman na svim nivoima, s ciljem da podrži političku, ekonomsku i socijalnu transformaciju regiona“.
DW je već objavio plan koji predviđa podršku Brisela u šest ključnih sektora u regionu, a koji bi trebao da obuhvati desetine projekata. Iako je predlog Tajanija da se regionu odobri paket od deset milijardi evra investicija i pomoći za sada suviše optimističan, ipak će svih šest zemalja i te kako profitirati od pomoći Brisela.
Projekti čije je finansiranje započelo odmah posle prošlogodišnjeg samita u Trstu, sada će biti dopunjeni novim, posebno u sferi transporta i povezanosti.
Bosna i Hercegovina dobiće direktnu pomoć i jevtinije kredite za izgradnju četiri projekta: Mediteranskog koridora sa Hrvatskom (Tarčin-Ivan, dve deonice) koji bi trebalo da startuje sredinom 2019. godine, a da se završi do 2022. EU će finansirati i deonicu autoputa Počitelj-Zvirovići u okviru Koridora 5c, kao i deonicu Buna-Počitelj.
Najveću pojedinačnu direktnu pomoć (41,4 miliona evra) EU dodeljuje Srbiji i Kosovu, i to za izgradnju deonice autoputa koji bi trebalo da poveže Niš i Prištinu.
Makedonija i Albanija dobiće ekstra-finansiranje da bi se povezali autoputem i železnicom u okviru Koridora 8.
Ohrabrenje
Najveće ohrabrenje za zemlje regiona stiglo je od predsednika Evropskog saveta Donalda Tuska: „Evropska unija jeste i ostaće najvažniji partner Zapadnog Balkana. Integracija regiona je osnovni prioritet EU, a Zapadni Balkan je integralni deo Evrope“.
Razloga za zadovoljstvo na kraju je imao i domaćin, bugarski premijer Bojko Borisov rekavši: „Ne znam da li je nekada u Sofiji bilo toliko predsednika, premijera, kancelara, bankara i predstavnika evropskih institucija.“