„Potrebna je jasna poruka Balkanu: Vi pripadate EU“
5. januar 2021.
DW: Gospodine Saracin, koje su za vas prioritetne teme u 2021. godini kada je reč o centralnoj i jugoistočnoj Evropi?
Manuel Saracin: Mislim da su, nakon turbulentne 2020, naravno, sa koronom, ali ne samo zato, ekstremno važne dve stvari: za centralnu Evropu važi – održati Evropu u zajedništvu! A za jugoistočnu Evropu, za zapadni Balkan – važi ponovno ojačati i učiniti verodostojnijom perspektivu proširenja.
Šta bi tu moglo da dâ novi polet?
Najpre moramo akutno da promenimo te stvarno velike udarce, koje za verodostojnost projekta znači dvostruko onemogućavanje otvaranja pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom, tako što ćemo otvoriti pregovore i odgovarajućim zemljama realistično odrediti put u EU. A onda moramo pokušati tako da promenimo postupak proširenja, da u njega jače i direktno uključimo civilno društvo, građanska društva tih zemalja, a da manje sarađujemo samo sa administracijama i vladama.
-pročitajte još: Proširenje EU je mrtvo, šta dolazi umesto toga?
Unutar EU pada podrška proširenju i čini se da je to jedva sprovodljivo, pogotovo za zemlje poput Kosova ili Bosne i Hercegovine. Zar nam nije potrebna neka druga perspektiva za taj region?
Ne! Ne poznajem nikoga ko je dao bilo kakav bolji predlog. Ako pogledamo kako trenutno stoji Turska, onda sigurno priča o „članstvu druge klase“, „privilegovanom partnerstvu“ ili „spoljnom rubu jezgra“ možda nije bila jedini razlog, ali sigurno jeste jedan od razloga koji su omogućili jače skretanje te zemlje s puta ka EU. Potrebna nam je jasna poruka: vi treba tu da pripadate! Bez te jasne poruke ne bi uspelo ni proširenje 2004. i 2007. godine. Niko ne želi u nekom klubu da bude samo član druge klase.
Spomenuli ste civilno društvo, ali poznato je da se uvek pregovara s političkim elitama. A one poznaju poteškoće EU i izigravaju EU na račun Kine i Rusije… Kako se može stati na kraj tim ljudima?
Tačno je da su mnogi akteri u državama koje žele proširenje, ali i u članicama EU, usavršili igru po kojoj u Briselu govore potpuno drugačije nego kod kuće. Mi tim elitama moramo da signaliziramo da smo to primetili i da im nećemo zabadava činiti ustupke.
To takođe znači da se kod određenih zemalja možda neće otvoriti jedno pregovaračko poglavlje, jer se kaže da reforme, recimo u pravosuđu Srbije ili Crne Gore, nemaju takav efekat kao što je obećano. A da onda kod zemalja koje se stvarno trude u reformama nakon obećanja uslede i dela. Tu smo u prošle dve godine, ne samo 2020, već i 2019, stvarno krenuli pogrešnim putem tako što smo Severnu Makedoniju i Albaniju i dalje ostavili gladne pred vratima.
Dakle, pritisak na Bugarsku i druge zemlje unutar EU koje blokiraju nastavak pristupnih pregovora?
Tačno. Ne mogu bilateralna pitanja da blokiraju proširenje Evropske unije.
-pročitajte još: EU na Zapadnom Balkanu „puca sebi u nogu“
U korona-krizi političari sa zapadnog Balkana kritikuju to što nisu dobili dovoljnu podršku EU. Da li je to opravdano?
Mislim da je EU tamo pre svega svojim najavljenim ekonomskim paketom već poslala signal. I da je problem pre bio u akutnoj, kriznoj pomoći, kada su zemlje poput Kine i delimično Rusije, kao i političari iz regiona kao što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, jednostavno usavršili igru da takoreći iskoriste nekoordinisanu situaciju EU u svoje svrhe.
Ali mislim da u celini mnogi ljudi sada vide da je EU pre akter koji će trajno ostati na lopti, i kada se radi o suzbijanju pandemije i ekonomskih posledica pandemije. Napokon, svakom čoveku koji živi u regionu je jasno da nema druge alternative kojoj se može okrenuti, nego što je najveće unutrašnje tržište na svetu (EU), koje je već stiglo na granice njihove države.
Važna tema u EU kada je reč o jugoistočnoj Evropu jeste i problem izbeglica. Nemački političar Fridrih Merc upravo je izneo stav po tom pitanju i rekao da bi te ljude trebalo zbrinuti lokalno, dakle u BiH i Grčkoj, a ne da budu pušteni dalje u Ecropu. Kako to komentarišete?
Nemačka pozicija već dugo je poznata – želimo poštenu raspodelu i ne možemo ostaviti ni Grčku, ni BiH same s tom situacijom. Kada se pogleda situacija izbeglica u BiH, onda je relativno jasno da snabdevanje tamo ne funkcioniše. Smatram da je nerealno verovati da tamo može da se organizuje idealno zbrinjavanje, neko koje bi bilo humanitarno prihvatljivo. Na kraju krajeva, ti ljudi i ne žele u BiH, nego u EU.
Utoliko je „program naseljavanja“, pod navodnicima, o nekim navodno luksuznim kampovima, tamo apsolutno nerealan. Moramo ublažiti akutnu humanitarnu nuždu tih ljudi, ali moramo napredovati i kada se radi o tome da se izbeglice rasporede unutar EU, bilo na dobrovoljne ili nedobrovoljne kontingente. U svakom slučaju, tamošnja situacija ne može se jednostavno ostaviti takva kakva je.
Nalazimo se u godini saveznih izbora u Nemačkoj. Šta bi trebalo da se promeni u odnosu na centralnu i jugoistočnu Evropu ukoliko Zeleni uđu u novu vladu?
Nezavisno od ishoda izbora, tj. nove vlade, mislim da se moraju zadržati akcenti na zapadni Balkan. Nemačka je tamo poslednjih godina faktor koji je sklon proširenju i prisutan u regionu. Odlučujuće će biti da politički prioritet ostaje veliki ili bude još veći nego do sada. Mi ćemo imati nove osobe, sigurno i u kancelarskom uredu, možda i u Ministarstvu spoljnih poslova. Nama će biti važno da te osobe daju prioritet jugoistočnoj Evropi.
-pročitajte još: Još jedna trnovita godina za Zapadni Balkan i proširenje
Za centralnu Evropu verujem da je glavni zadatak idućih godina održati zajedništvo Evrope, zadržati sopstvena uverenja, ali voditi s našim partnerima u centralnoj Evropi jedan diskurs koji ovaj opasni raskol između istoka i zapada unutar EU pokušava da ukloni barem komunikativno. A u krajnjem slučaju, ima tačaka oko kojih nismo istog mišljenja.
Na kraju krajeva i uprkos svemu, želimo zajedno da unapredimo Evropu, jer zavisimo od tog projekta. Zajednički. Dakle to je apel upućen Budimpešti i Varšavi, ali sigurno pomalo i Berlinu i Briselu.