Potpuno energetski autonomno selo

Pitajte stanovnike Feldhajma kako bi opisali svoje mesto i oni gotovo svi će reći isto – mirno. U tom selu u saveznoj državi Brandenburg, šezdesetak kilometara jugozapadno od Berlina živi 128 stanovnika. Ono što se na prvi pogled ne vidi jeste mreža električnih vodova i cevi za grejanje koja se nalazi ispod puteva u Feldhajmu kojima prolazi samo energija iz obnovljivih izvora. Seljani su veoma ponosni na ono što su postigli. „Jedinstveno je to kako su se svi u tako kratkom roku uključili i kako je svako imao šansu da pomogne u ostvarenju tog projekta“, priča Petra Rihter (51). Ona je čitav život provela u Feldhajmu i u selu važi za neku vrstu gradonačelnice.

Vetar, biogas i solarna energija

Feldhajmski energetski eksperiment počeo je 1995. godine kada je preduzetnik i student elektrotehnike Mihael Rašeman predložio da se u lokalnim poljoprovrednim kooperacijama izgrade vetroparkovi. Površine i vetroviti kraj za to su bili idealni. Zajedno sa njegovom firmom Energiequelle, specijalizovanom za obnovljivu energiju, stanovnici Feldhajma su, malo po malo, proširivali svoj vetropark koji sada ima 47 turbina.

„Projekat prvobitno nije bio zamišljen ovako. Ali stalno se širio“, priča Ketlin Tompson, poreklom iz Britanije, koja se skrasila u tom kraju i danas nudi turističke obilaske Feldhajma. Samo najnovija i najveća turbina mogla bi uskoro da proizvodi devet miliona kilovat-sati struje godišnje. To je nekoliko puta više nego što je potrebno za čitavo selo.

Feldhajmski vetropark proizvodi toliko energije da 99 odsto nje može da se proda na energetskom tržištu. S obzirom na rastuće troškove energije, poljoprivredna zadruga odlučila je da izgradi i postrojenje za proizvodnju biogasa. Ono od 2008. godine pretvara kukuruz i silažu, zajedno sa mešavinom tečnog stajskog đubriva, u metan. Tim gasom, stanovnici sela greju svoja domaćinstva, a pogon proizvodi i struju.

Iste godine kada je postrojenje za proizvodnju biogasa krenulo u pogon, podignut je i solarni park – na području nekadašnje sovjetske vojne baze. On danas proizvodi dovoljno struje za 600 domaćinstava.

David protiv Golijata

Uprkos vrtoglavom razvoju izvora obnovljive energije u Feldhajmu i oko njega, postajala je, međutim, i jedna velika prepreka na punu ka potpunoj energetskoj autonomiji sela. Energetski koncern E.ON nije želeo da tamošnjim stanovnicima ni iznajmiti, pa čak ni da proda delove mreže za distribuciju struje.

Feldhajm je na to reagovao izgradnjom sopstvene, paralelne mreže finansirane iz sredstava Evropske unije, kreditima i samodoprinosom stanovnika u visini od 3.000 evra pod domaćinstvu. Mreža je puštena u rad krajem 2010. godine. Otada Feldhajm može da se pohvali da je „potpuno neutralan za klimu“. I otada su se lokalne cene energije smanjile za otprilike trećinu.

Ali ta „klimatska neutralnost“ mora se uzeti s rezervom, jer se prema trenutnoj zakonskoj situaciji, na lokalnu energetsku mrežu mogu spojiti samo vlasnici kuća. Podstanari, recimo, nemaju tu mogućnosti. A onaj ko nije priključen na lokalnu mrežu, taj i dalje dobija struju od velikog distributera koja, naravno, ne dolazi samo iz obnovljivih izvora. Tomson, međutim, kaže da se u Feldhajmu nadaju da će se zakon ubrzo promeniti i da će svi stanovnici sela imati pristup lokalnoj mreži. Trenutno se u brandenburškom selu realizuje još jedan projekat: postavlja se veliki akumulator koji će moći da čuva toliko struje koliko je selu potrebno za dva dana. On bi trebalo da bude u funkciji od jeseni.

Uzor za ostatak sveta?

Medijska pompa oko Feldhajma napravila je od tog malog, mirnog sela turističku destinaciju. Oko 3.000 gostiju poseti godišnje Feldhajm – neki čak i iz Japana gde su ljudi, nakon katastrofe u Fukušimi, posebno zainteresovani za alternativne izvore energije.

Lin Hovej, australijska ekološka aktivistkinja, koja je nedavno turistički obilašla Feldhajm, posebno je bila fascinirana načinom na koji su njegovi stanovnici uspeli da konstruišu sopstvenu mrežu. To bi, kaže, u njenom rodnom gradu Ridels kriku bilo mnogo teže – zbog njegove veličine i moći tamošnjih energetskih firmi: „Promena klime je problem koji ova generacija mora da reši, a mi u Australiji ne možemo čak ni da se oslonimo na našu vladu.“ Na ljudima je, smatra ona, da nešto preduzmu. Stanovnici Feldhajma i svi oni koji učestvuju u tom energetskom projektu znaju da je uspeh tog brandenburškog sela teško prekopirati „jedan na jedan“ na neki drugi kraj sveta. Ali Tompson veruje u snagu zajednice: „Mnogo je lakše nešto promeniti kada su svi složni.“