Postizborna Crna Gora: Ključ u rukama manjina

Ekonomska kriza, organizovani kriminal i korupcija, nepotizam, visoka nezaposlenost i pojava novih stranaka ključni su faktori koji su uticali na značajan pad poverenja u savez partija okupljen oko Mila Đukanovića. On je već najavio velike rezove u svojoj Demokratskoj partiji socijalista, a moguće i svoj povratak na neku od državnih funkcija. Tako nešto, međutim, neće biti primljeno sa simpatijama od zapadnih vlada koje smatraju da Đukanović svojim načinom vladanja predstavlja smetnju bržoj demokratizaciji i evropeizaciji Crne Gore.

Ne žele više biti dekor

Kao logični partneri za formiranje nove crnogorske vlade nameću se stranke manjina (Bošnjaka, Albanaca i Hrvata), koje su ukupno osvojile šest od 81 mandata u skupštini te države. One su, i do sada bile deo vlasti, ali su više delovale kao dekor.

Jedan od čelnika Đukanovićeve koalicije, Ranko Krivokapić, kaže da stranke manjina svakako moraju biti i u budućoj vladi. “One bi bile u vladi da smo i sami dobili većinu. Sa Bošnjačkom strankom (BS) je bilo kontakata i ranije, tako da će taj blok ostati zajedno”, tvrdi on.

No, ovoga puta predstavnici manjina će imati mnogo konkretnije i jasnije zahteve: veću uključenost svojih sunarodnika u državne organe, investicije u područja u kojima oni čine većinu stanovništva, te ubrzavanje evroatlantskih integracija. Lider BS Rafet Husović kaže: “Očekujemo da BS da veliki doprinos u demokratizaciji Crne Gore na svim njenim putevima i u evroatlanstskim integracijama. Svakako da želimo učestvovati u donošenju važnih odluka kada je u pitanju nerazvijeni sever zemlje. Moramo pomoći građanima severa i to će biti sigurno prioritet nove vlade i ona mora mnogo da uradi na tom polju, jer je sever zapostavljen”.

Ispit zrelosti i odgovornosti

Najjača opoziciona grupacija u novom sazivu crnogorskog parlamenta, Demokratski front koji predvodi bivši ministar inostranih poslova Crne Gore Miodrag Lekić, uputila je takođe poziv za razgovore o formiranju nove vlade liderima nacionalnih stranaka. “To je jedan akt javne odgovornosti. Svi smo na ispitu zrelosti i odgovornosti oko svih izbora koje ćemo napraviti tokom svih tih razgovora”, navodi Lekić.

I politički analitičar Svetozar Jovićević kaže za Dojče vele da je odgovornost čelnika nacionalnih stranaka izuzetno velika. On smatra da je pravično što će oni presudno uticati na izbor i sastav buduće vlade budući da su oni u ogromnom broju podržali crnogorsku nezavisnost na referendumu, ali i napominje da je sada ključni izazov dekriminalizacija Crne Gore. “Biti unutar vlasti, i to ovakve vlasti, je veliko iskušenje, jer se u njoj stiču velike privilegije. Zato se bojim da će se za tri meseca zaboraviti zahtevi tih stranaka za ulazak u vladu, a stvarnih promena u zemlji neće biti.”

Jovićević dodaje da je malo verovatno da će nova vlada u Crnoj Gori moći da računa na četvorogodišnji mandat. Jer, gotovo svakodnevni zahtevi EU za oštriju borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, realna opasnost od bankrota javnih finansija i ojačana opozicija koja diše za vratom ranjenom Đukanoviću, nagoveštavaju zaista uzbudljivo političko razdoblje u Crnoj Gori. Već u rano proleće će se u toj zemlji održati predsednički izbori.

Autor: Mustafa Canka

Odg. urednica: Ivana Ivanović