Poruke hrvatskih EU-poslanika uoči izbora u Srbiji
18. jun 2020.
Hrvatski poslanici u Evropskom parlamentu veoma dobro su upućeni u politička dešavanja u Srbiji. Kao EU-parlamentarci oni budno prate evropski put Srbije i pripreme za predstojeće izbore zakazane za 21. jun.
Naglašavajući da je Evropski parlament posredovao u međupartijskom dijalogu o poboljšanju izbornih uslova u Srbiji, Željana Zovko, predstavnica vladajuće HDZ i najjače grupe u Evropskom parlamentu, Evropske narodne partije, navodi da je ocena da ni nakon tri kruga razgovora nisu uspostavljeni uslovi za pravedne i slobodne izbore, te da se bojkot opozicije nastavlja.
„Trenutna politička situacija samo je rezultat kontinuiranog odstupanja Srbije od evropskih vrednosti i načela, što je i istaknuto u zadnjem izveštaju Evropske komisije za Srbiju iz 2019. godine. Pobeda vladajuće stranke je izgledna, ali za napredak je nužno napraviti iskorak prema poštovanju evropskih vrednosti i ispunjavanju pretpristupnih kriterijuma“, kaže Zovko za DW.
EU ili „alternativna opcija“?
Tonio Picula, predstavnik hrvatskih i evropskih socijaldemokrata ukazuje na važnost da se izbori u Srbiji održe u „demokratskom, transparentnom i tolerantnom duhu“.
„Nadam se da će nakon izbora zvanični Beograd nastaviti put prema evrointegracijama, fokusirati se na otvaranje poglavlja i usaglašavanje srpskih zakona sa EU-zakonodavstvom. Pored toga, svakako bi se trebalo nadati vraćanju pregovorima između Beograda i Prištine. Oni su jedan od prioriteta jer mogu dati novi zamah i dinamiku politici EU-proširenja“, navodi Picula koji je bio i izvestilac Evropskog parlamenta za Zapadni Balkan u pripremi za Zagrebački samit.
-pročitajte još: Srbija: Opozicija zbunjena, za vlast stvari idu u željenom pravcu
Da trenutna politička situacija u Srbiji „zabrinjava evropske zemlje, pa i Hrvatsku“, ocena je Valtera Flega, predstavnika hrvatskih liberala i člana grupe RENEW u Evropskom parlamentu. Flego ukazuje da se stvorio utisak da se Srbija okrenula Kini i Rusiji, a da je evropski put postao „alternativna opcija“.
„Od Beograda očekujem jasno opredeljenje i predanost evropskom putu, ideji zajedništva i saradnje, što siguran sam podržava i velika većina građana Srbije“, kaže Flego za DW.
„Srbija mora da učini prvi korak i prizna agresiju na Hrvatsku“
Da u situaciji kada EU „ima dovoljno svojih problema“, uključujući i recesiju koja sledi nakon krize zbog pandemije, ne treba očekivati veće pomake na relaciji Brisel-Beograd, smatra Ruža Tomašić. Poslanica Hrvatske konzervativne stranke i članica grupe Evropskih konzervativaca i reformista za DW ocenjuje da članstvo Srbije „ostaje na stolu“, ali da velike korake napred ne bi trebalo uskoro očekivati.
Tomašić je istovremeno i veoma skeptična kada je reč o dosadašnjim, ali i odnosima zvaničnog Zagreba i Beograda nakon izbora koji predstoje u obema državama.
„Ne mislim da će se na izborima u Srbiji dogoditi tektonska promena koja je potrebna kako bi odnosi između dveju zemalja krenuli da se popravljaju. Srbija mora da učini prvi korak i prizna agresiju na Hrvatsku, te da pokaže dobru volju za rešavanje otvorenih pitanja. Niko na srbijanskoj političkoj sceni to ne zagovara, tako da, čak i da nekim čudom dođe do promene vlasti, to ne bi značilo i promenu politike prema susedstvu“, kaže Ruža Tomašić za DW.
-pročitajte još: Hrvati na izborima u Srbiji: U senci međusobnih optužbi, odnosa među državama i Šešelja
Zastarela retorika
A da se uz „više truda“ ipak mogu rešiti otvorena bilateralna pitanja i ostvariti „zdrava i postojana komunikacija“ Zagreba i Beograda, ocena je liberala Valtera Flega. „Ključno je da Srbija nastavi evropski put, a Hrvatska, kao i do sada, ostane jedna od najvećih zagovornica pristupanja zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji. Srbija, kao i ostale zemlje u regionu, u meni će uvek imati prijatelja, snažnog zagovornika integracije i povezivanja“, navodi Flego.
Tonino Picula ocenjuje da su se odnosi Hrvatske i Srbije značajno pogoršali od promene vlasti 2012. Godine, prvo u Beogradu, a zatim i u Zagrebu. „Što se tiče nadolazećih parlamentarnih izbora, nezavisno od rezultata, svaka nova vlada mora da preuzme odgovornost i da se od jeseni fokusira na rad i ostvarivanje boljih međususedskih odnosa. Smatram da je to itekako bitno zbog očekivane teške ekonomske krize gde će upravo spas radnih mesta i ekonomija biti na prvom mestu“, zaključuje Tonino Picula.
U HDZ naglašavaju da je u interesu Republike Hrvatske da ima dobre odnose sa svim susedima, pa i sa Republikom Srbijom. „Naše odnose ponajviše opterećuju otvorena pitanja, kao i zastarela retorika koja je prisutna kod naših suseda. Uprkos napetostima na političkom nivou, želja Hrvatske jeste da se nastavi rad na otvorenim pitanjima, ali za sada nema konkretnih pomaka, naročito u najosetljivijim pitanjima nestalih osoba i procesuiranja ratnih zločina“, navodi Željana Zovko
Sigurna u ponovnu pobedu svoje političke opcije na izborima u Hrvatskoj, Zovko ocenjuje da će „u novom mandatu premijer Plenković nastaviti da radi na građenju dobrosusedskih odnosa i dijaloga“ sa Srbijom.
-pročitajte još: Ratni zločinci žele u Skupštinu Srbije
Na „briselskom“ putu
Ono oko čega se svi hrvatski poslanici u Evropskom parlamentu slažu jeste ocena da je Hrvatska tu da podrži Srbiju i sve druge zemlje Zapadnog Balkana na putu evropskih integracija, kao i da je napredak suseda ka evropskim vrednostima i standardima u nacionalnom interesu Hrvatske. Ta podrška je, međutim, uslovljena ponašanjem Srbije, kako na bilateralnom, tako i na „briselskom“ planu.
„Srbija ima podršku Hrvatske na svom evropskom putu, ali pre toga mora da pokaže dobru volju i aktivno radi na ispunjavaju zadatih kriterijuma, kao i na rešavanju otvorenih pitanja koja još uvek opterećuju naše međusobne odnose. Ali povrh toga, ipak je ta zastarela retorika ono što šteti bilateralnim odnosima i ugledu kompletnog regiona u Briselu“, kaže Željana Zovko.
Da Srbiju ne vidi skoro kao novu članicu sve dok na EU gleda kao na „alternativu, a ne najbolji put za budućnost“, naglašava Valter Flego. On u izjavi za DW ocenjuje da postoji „veliko nezadovoljstvo političkom klimom u Srbiji“ i da je „previše otvorenih pitanja“ na njenom putu ka EU.
„Ako Srbija želi da postane članica EU, pred njom je izuzetno zahtevan put. Odgovornost oko ključnih pitanja i dinamike otvaranja poglavlja je pre svega na Vladi Srbije. Evropska unija je tu da pomogne u tehničkom i finansijskom smislu, ali odgovornost za budućnost Srbije i njenih građana u rukama je vladajuće strukture“, kaže Flego.
-pročitajte još: „Hrvatska i Srbija ne priznaju puni suverenitet BiH“
„Korektan sused koji gleda svoje interese“
Tonino Picula takođe smatra da pred Srbijom na njenom EU putu ima mnogo otvorenih problema koji se „ne mogu rešiti preko noći“ i koji zahtevaju „političke i strukturne promene“. On dodaje da Hrvatska tu može da pomogne.
„Mislim da Hrvatska može pomoći Srbiji vrednim savetima i nou-hau iskustvom koje je stekla tokom svojih teških i mukotrpnih pregovora. Hrvatska na taj način već pomaže svim zemljama Zapadnog Balkana. Šteta bi bilo to ne iskoristiti, pa bi se upravo zato treba usredsrediti na te odnose i raditi na tome u svakom mogućem aspektu“, poručuje Picula.
Za to da bi Hrvatska po pitanju pristupanja Srbije Evropskoj uniji prvenstveno trebalo da brani svoj politički i ekonomski interes, zalaže se Ruža Tomašić. „Ne bi trebalo da pristajemo na bilo kakva parcijalna rešenja ili popuste za Srbiju, ali ni da postavljamo radikalne ultimatume koji bi ignorisali pokazanu dobru volju, ako je Beograd ikad pokaže. Hrvatska bi u svemu tome trebalo da bude korektan sused koji gleda svoje interese i to je sva filozofija“, zaključuje Ruža Tomašić.