Poraz „Islamske države“ ne donosi mir

Na terasi hotela u Erbilu sede muzičari iz Mosula. U glavni grad kurdske pokrajine na severu Iraka pobegli su od tzv. „Islamske države“. Sada razmišljaju o povratku. Za kurdsku TV-stanicu „Rudav“ pričaju kako se pripremaju da organizuju muzički festival nakon oslobođenja Mosula. Verovatno neće morati još dugo da čekaju.

Kraj IS ne znači kraj konflikta

Ipak, proterivanje džihadista iz grada neće rešiti sve probleme – i to ne samo zato što je više od pola miliona stanovnika proterano nakon početka napada na Mosul prošle jeseni, i ne zbog toga što će stvaranje uslova za njihov povratak trajati godinama. Najveći problem je to što proterivanje „Islamske države“ iz severnog Iraka ostavlja iza sebe ogroman vakuum moći, bez da se zaista zna ko će popuniti taj prostor. U koaliciji protiv IS, osim stranih aktera kao što su SAD, nalaze se i mnoge lokalne grupe koje imaju veoma različite ciljeve.

Tu su snage pod kontrolom vlade u Bagdadu, antiterorističke jedinice pod komandom premijera, kao i one koje spadaju pod Ministarstvo odbrane ili Ministarstvo unutrašnjih poslova. A tu su takođe i najrazličitije paravojne formacije – pre svega šiitske „narodne snage“, od kojih neke imaju veze i sa Iranom. Pa onda kurdske Pešmerge. Neke jedinice u potpunosti pod komandom Demokratske partije Kurdistana, vladajuće stranke u Severnom Iraku u autonomnoj regiji Kurdistan. Druge formacije su pod njihovim žestokim rivalima – pod Patriotskom unijom Kurdistana. I kao da sve to nije dovoljno, tu su još i različite lokalne sunitske grupe.

Rajk Henlajn iz Berlinske fondacije „Nauka i politika“ (SWP) za DW kaže: „U neku ruku je jasno da taj grad ne mogu trajno da kontrolišu samo kurdske ili šiitske snage. Ali još uvek je nejasno šta će to u praksi da znači.“

Kurdska težnja za autonomijom

Kurdske i šiitske jedinice nisu igrale veliku ulogu u borbama u samom Mosulu. Međutim, one su u okolini tog milionskog grada učestvovale vodile žestoke borbe i zato će tražiti nadoknadu za svoje žrtve. Kurdi u Severnom Iraku smatraju da je sada povoljan trenutak da nadograde svoju autonomiju. Za 25. septembar planirali su referendum o nezavisnosti. Stručnjak za Irak, Renad Mansur iz britanskog trusta mozgova „Čtam haus“ za DW otkriva jedan pikantan detalj: „Referendum će se sprovesti i na tzv. ’spornim teritorijama’ kao što je naftom bogat i region oko Kirkuma“.

Šiitske formacije uglavnom su se borile zapadno od Mosula, na mestu gde je prekinut koridor između tog grada i Sirije. Bilo bi logično da se te jedinice nakon odlaska IS raspute, ali će se barem one veće suprotstaviti demobilizaciji, očekuje Mansur. One će, smatra, tražiti posao za sebe na nekom drugom mestu – moguće duž sirijsko-iračke granice. Henlajn iz fondacije „Nauka i politika“ procenjuje da u Iraku ima oko 100.000 pripadnika paravojnih šiitskih formacija i podseća na njihove jake veze sa Iranom. Teheran na taj način „pokušava da ostvari uticaj na terenu“.

Sličan problem kao u Mosulu javlja se i na severu i na istoku Sirije. Glavni grad IS, Raka je u teškom stanju i najverovatnije je da će uskoro da padne. Glavni teret napada tu nose borci Sirijskog demokratskog fronta. Oni većinski pripadaju partiji sirijskih Kurda Demokratska unija (PYD). „Ta stranka drži tri kantona na severu i to posmatra kao na svoju regiju. Razvoj situacije je takav da se već govori o pravu na autonomiju pa čak i nezavisnosti“, kaže Rajk Henlajn. Sjedinjene Američke Države Kurde vide kao koristan instrument u borbi protiv „Islamske države“ i snadbevaju ih oružjem i poverljivim informacijama. Za Tursku je međutim PYD teroristička organizacija – zbog njihove bliskosti sa Radničkom partijom Kurdistana (PKK). Ankara ih posmatra kao veću pretnju i od „islamske države“.

Renad Mansur smatra da je vilj sirijskih Kurda da osvajanjem Rake dokažu lojalnost SAD i tako ojačaju sopstvenu pregovaračku poziciju. Mansur međutim smatra da je partnerstvo između Sjedinjenih Američkih Država i Turske, uprkos svim poteškoćama, suviše jako i da će to nepovoljno uticati na realizaciju kurdskih planova: „Ne mogu da zamislim da će Sjedinjene Države, nakon što proteraju IS sa severozapada Sirije, da dozvole projekat nezavisnosti“, kaže Mansur.

Kamen spoticanja: Dair ez-Zaur

U gradu Raki i njegovoj okolini, kao i u još udaljenijim delovima provincije Dair ez-Zaur, koji je pod kontrolom IS, situacija se tek „zakuvava“. Sa jedne strane tamo je sirijska vojska odane Asadu, njihove iračke pristalice i ruska avijacija, a sa druge, u neposrednoj blizini, specijalne američke jedinice i borci antirežimskih Sirijskih demokratskih snaga (SDF).

Povećava se opasnost od direktne konfrontacije, upozorava Rajk Henlajn. „To smo mogli da vidimo u poslednjih nekoliko sedmica: Amerikanci su oborili sirijski borbeni avion, a oborene su i iranske bespilotne letelice. Rusi su oštro reagovali i upozorili da avioni zapadne alijanse ubuduće ne smeju da lete iznad područja zapadno od Eufrata. Sve to su već relativno jasni signali koji govore da će tamo doći do konfrontacije“, smatra politikolog iz Berlina.

Kamen spoticanja mogla bi da bude naftom bogati Dair ez-Zaur. Sirijska armija pokušava da je osvoji tu provinciju pre borci SDF. Kod Al-Tanfa, u graničnom području između Sirije, Jordana i Iraka, već je došlo do direktnih sukoba između sirijskih trupa i Amerikanaca. Sjedinjene Američke Države tu na sirijskom tlu imaju kamp za obuku protivnika Asada, a u prečniku od 50 kilometara sa Rusima je formirana zaštićena zona. U slučaju da situacija eskalira, Asadove snage morale bi da se iz te zone probijaju uz pomoć oružja.

Borbe su se vodile i na severnim položajima sirijske armije, pored grada Tabka. Na tim položajima koji su veoma blizu Rake, dolazi do čarki između sirijske vojske i jedinica SDF. Tu je oboren i jedan sirijski borbeni avion. Renad Mansur to sumira ovako: „Kada se ’Islamska država’ izuzme iz te ’jednačine’, svi problemi ponovo izbijaju na površinu“.