Popust na viznu liberalizaciju?

Turska je do ove srede (4.5.) morala da ispuni sva 72 uslova koje od nje zahteva Evropska unija kako bi građani te zemlje od leta mogli da putuju u EU bez viza. Danas će, naime, Evropska komisija da saopšti da li preporučuje li ukidanje viza za Kosovo, Ukrajinu, Gruziju i – Tursku. A kada je reč o ovoj poslednjoj, Ankara je do prošlog vikenda, prema navodima Komisije, ispunila samo 62 uslova.

Šta da se radi? Ako Komisija bude insistirala na ispunjavanju svih kriterijuma, onda bi ukidanje viza moralo da bude odloženo. A onda bi, kako je zapretila turska vlada, Ankara mogla ponovo da dozvoli nesmetani prolazak migranata u Grčku ili da odbije da primi one izbeglice koje su vraćene iz evropskih zemalja – što je za evropske vlade stravična mogućnost. Doduše, pitanje ukidanja viza formalno nema nikakve veze s pitanjem izbeglica, ali Turska se pobrinula za to da te dve stvari budu povezane kako bi povećala pritisak na Brisel.

Turska u boljoj poziciji

Janis Emanuilidis iz briselskog Centra za evropsku politiku veruje da će „Komisija dati preporuku“. On kaže da bi, kako bi spasila obraz, Komisija mogla recimo Ankari da odobri produžetak roka do sredine juna za ispunjavanje svih uslova da bi onda ukidanje viza moglo da stupi na snagu krajem juna. „Svakako da se želi napredak jer je poznato koliko je vizna liberalizacija važna za dogovor između EU i Turske u pitanju izbeglica“, kaže Emanuilidis za Dojče vele.

Međutim, kritičari strahuju da bi Komisija mogla da napravi ne samo vremenske, već i sadržajne ustupke. Doduše Frans Timermans, zamenik predsednika Komisije, je rekao: „Nećemo se igrati našim kriterijima. Oni su jasni.“ Ipak, holandska poslanica Liberala u Evropskom parlamentu Sofi Veld izjavljuje da je „radoznala da li će Komisija napredak Turske po pitanju uslova za ukidanje viza zaista da vrednuje tako strogo kako je to Timermans najavio“. I drugi kritičari neprestano upozoravaju da bi moglo da bude „popusta“ za Ankaru i to zbog slabosti Evropske unije.

A Evropljani se boje još nečega. Brojne su vlade koje su upozoravale na konflikt s Kurdima i izrazile zabrinutost da bi, umesto potražilaca azila sa Bliskog istoka, sada, zahvaljujući viznoj liberalizaciji, u zemlje EU mogao da dođe veliki broj turskih Kurda i da tamo zatraži azil.

Povući kočnicu u slučaju zloupotrebe

U poslaničkom klubu Evropske narodne stranke u Evropskom parlamentu zbog toga se snažno zalažu za „kočnice u slučaju opasnosti“. Šef poslaničkog kluba Manfred Veber izjavio je za Pasauer noje prese: „Želimo Tursku kao partnera, ali nismo naivni.“ Ako Turska dugoročno ne ispuni kriterijume „onda vizna liberalizacija mora da bude ukinuta“.

Vlade Nemačke i Francuske takođe su insistirale na tome da vizna pravila mogu da se ukinu. Pri tom „kočnica za slučaj opasnosti“ postoji već sada, ali ne samo za Tursku, već za sve zemlje koje imaju takve ugovore. U slučaju Turske, vizna liberalizacija mogla bi da bude ukinuta na šest meseci ili i duže. To bi trebalo da bude moguće ukoliko se znatno poveća broj turskih građana koji putuju u EU, ali ne žele da se vrate u Tursku. „Kočnica za slučaj opasnosti“ takođe bi trebalo da bude upotrebljena ukoliko poraste broj zahteva za azil s malim izgledima za uspeh ili ako Turska odbije da primi strane državljane čiji je zahtev za azil odbijen u evropskim zemljama. Ukoliko nastupi samo jedan od tih kriterijuma, evropska strana može da ukine mogućnost putovanja bez viza za turske građane. Berlin i Pariz, međutim, žele da taj mehanizam može da se upotrebi brže i lakše.

Janis Emanuilidis ne veruje bi, zbog odobravanja vizne liberalizacije turskim građanima, moglo da dođe do sličnog izbegličkog talasa kao 2015. godine: „Tako nešto se neće dogoditi.“ Doduše, Turci su Sporazumom o izbeglicama dobili „jaču poziciju nego u prošlosti“ i mogli bi da vrše pritisak, upozorava Emanuilidis, ali podseća da je i Ankari potrebna EU – ekonomski i politički. „Turska trenutno plovi kroz burne vode i zbog toga su joj potrebni politički prijatelji u Evropskoj uniji.“