„Poljska postaje alfa i omega (oči i uši) NATO-saveza“, rečenica je koju je objavio konzervativno-liberalni dnevnik Rečpospolita iz Varšave povodom nedavne posete poljskog predsednika Andržja Dude Sjedinjenim Državama. Povod: Donald Tramp je najavio da će u Poljsku poslati dodatne američke vojnike. Obrazloženje je glasilo: „Tako će Poljska, u slučaju planirane agresije, biti u situaciji da neutrališe ruski efekat iznenađenja.“
I Gazeta Viborča, poljski list levo-liberalne orijentacije, u jednom od komentara piše o „trijumfalnom putovanju“ predsednika Dude u SAD, kao i o tome da je „Poljska sada jedan od najvažnijih saveznika SAD“. To, kako primjećuje ovaj list, donosi sa sobom investicije i transfer tehnologije.
Famozna sitna slova u ugovoru govore da dil ima brojne uslove – prisustvo vojnika je više simbolično, udara se packa susednoj Nemačkoj, a Poljska obavezuje na nabavku naoružanja i energenata koji bi zbog visoke cene mogli da budu nepovoljni za zemlju. Pa ipak, Vlada u Varšavi ovo knjiži kao uspeh u glancanju svog imidža.
Bajka o ratu kao rešenju
Isplati se podsetiti da su američke trupe u Vijetnamu imale veliko prisustvo – jedno od najvećih u američkoj istoriji. To je bilo povezano sa investicijama, ali i masovnim gubitkom ljudstva, smrću, silovanjima, sakaćenjima i traumama miliona ljudi. Da ne govorimo o razaranjima i tome koliko je opustošena zemlja.
Nisu to bili naprosto „zli Ameri“, ali se ne može reći ni da im se Vijetnam omakao. Ma kako banalno zvučalo: svaki rat je takav.
Aktuelna politička situacija u Poljskoj pokazuje kuda to sve vodi. Takve priča po medijima idu na ruku populistima i njihovoj politici. Čitaoci se ostavljaju u uverenju da populisti najbolje igraju na tom terenu. Ubeđen sam da se tu mogu tražiti razlozi zbog kojih se stranka Pravo i pravda stabilno održava na vlasti u Varšavi i zbog čega je ostvarila veliku pobedu na evropskim izborima.
Zamka afera
Pitanje sigurnosti nije jedino pitanje koje zaokuplja Poljsku. Takozvana afera sa prisluškivanjem je 2014. veoma naštetila političarima nekadašnje vlade Donalda Tuska. Ona se uvek iznova pominje kao jedan od najvažnijih uzroka koji je doveo do kraha Tuskove partije na parlamentarnim izborima 2015. godine. Afera ima i nastavak: Nedavno se iz zatvora javio jedan preduzetnik kako bi pojasnio da je sve što je skrivio uradio po nalogu stranke Pravo i pravda.
Nije to prva afera u kojoj se otkrivaju korumpirane radnje političara ove partije. No, medijskim spektaklima do sada se nije mogla ostvariti nijedna promena u razmišljanju većine birača. I tu opet dolazi do izražaja nešto što svako zna: Sprega politike i privrede uvek je postojala i uvek će postojati.
Ali umesto da se povedu debate o tome kako ograničiti takvo delovanje, novim spektakularnim slučajem samo se ukorenjuje osećaj razočaranja, što populistima olakšava igru. To je dobro poznato, ne samo u Poljskoj.
Mi i drugi
Gazeta Viborča nedavno je počela da izdaje zanimljiv dodatak u novinama pod nazivom „Naša Evropa“. Ali kako u tom dodatku izgledaju tekstovi o Nemačkoj, objavljeni u protekle dve sedmice?
Tu je članak koji govori o pokvarenom njemačko-francuskom motoru u EU. Još tri članka sa nadnaslovom „Zemlja nezadovoljnih Nemaca“ bavi se biračima Alternative za Nemačku, strahom na istoku Nemačke i berlinskim kriminalnim klanovima (tu je i slika repera Bušida). Gotovo da pomislite da list koji čitate nije „levo-liberalan“.
U Poljskoj ima i previše primera apsurdnog izveštavanja o evropskim temama. List Kritika Politična, jake leve orijentacije, objavio je tekstove novinarke, odlikovane nemačko-poljskom novinarskom nagradom, koja koristi svoja iskustva prikupljena u radu sa migrantima u Berlinu. Ona je pod maskom progresivnosti i u maniru „sve znam najbolje“ tekstove obogatila i ponekim rasističkim sadržajem. Jedva da je to neko primetio. I onda se svi navodno čude što Pravo i pravda ponovo pobeđuje na izborima.
Isparenja iz „Fort Trampa“, kako u Poljskoj nazivaju američku bazu, doživljavam kao otrovni oblak koji se ne zaustavlja na granicama nacionalnih teritorija. Čeznem da se oslobodim ove izmaglice.
*Stanislav Štrasburger je pisac i kulturni menadžer. Rođen u Varšavi a živi u Varšavi, Berlinu i raznim mediteranskim gradovima. Ostale tekstove iz naše subotnje serije pogledajte ovde: Moja Evropa.