Poplave u Libiji: Žrtve rata i klimatskih promena

Nakon razornih poplava na severoistoku Libije, sve više se otkriva puni obim katastrofe. Prema rečima gradonačelnika Derne, Abdulmenama al Gaitija, broj mrtvih bi mogao da se poveća na 18.000 do 20.000. Te procene, kako je objasnio za televiziju Al-Arabija, proizilaze na osnovu delova grada koji su uništeni. 

Do sada su predstavnici vlasti govorili o preko 5.300 mrtvih u Derni, gradu sa nešto više od sto hiljada stanovnika.

Oko 10.000 ljudi još se vodi kao nestalo, izjavio je direktor Međunarodne federacije društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca u Libiji Tamer Ramadan. „Broj mrtvih je ogroman i mogao bi da se kreće u hiljadama“, rekao je Ramadan.

Istovremeno, Međunarodna organizacija za migracije (IOM) saopštila je da je samo u Derni zbog poplava 30.000 ljudi ostalo bez krova nad glavom. 

Priobalni grad Derna, koji se nalazi 300 kilometara istočno od Bengazija, preplavila je reka koja obično nema vode tokom leta. Međutim, usled obilnih padavina, pretvorila se u vodenu masu koja je odnela i nekoliko mostova. 

Mnoge višespratnice duž korita reke su se srušile. Ljudi, njihove kuće i automobili nestali su u poplavama. „Situacija je katastrofalna. Leševa ima svuda – u moru, u dolinama, ispod zgrada“, rekao je agenciji Rojters ministar vazduhoplovstva vlade na istoku zemlje, Hišem Hkijuat.

On takođe očekuje da će konačni broj žrtava biti „veoma, veoma visok“. „Ne preterujem kada kažem da je 25 odsto grada nestalo.“ 

Očajnička potraga za najbližima 

Mnogi ljudi trenutno ne znaju da li su članovi njihovih porodica i prijatelji još živi. Ova neizvesnost je mučna, kaže Tomas Klis, šef regionalnog ureda za Libiju Fondacije „Fridrih Ebert“ sa sedištem u Tunisu.

„Čujem ovde da dosta ljudi dva-tri dana nisu imali nikakav kontakt sa rodbinom i prijateljima. To je i zato što je urušena telefonska mreža. Ne znaju kako su ili da li su uopšte još živi“, kaže Klis. 

„Ne mogu više da podnesem da gledam slike i imena svih mrtvih“, rekao je jedan čovek iz Derne za francuski list Figaro. Kaže da nije spavao od ponedeljka. 

Najnovije poplave vrlo verovatno su posledica klimatskih promena, izjavio je u sredu za bavarski radio „meteorolog iz Kila i istraživač klime Mojib Latif.  

U slučaju Libije, najnovije poplave su vrlo verovatno posledica „vrlo, vrlo visokih“ temperatura Sredozemnog mora i hladnog vazduha sa severa. Posledice klimatskih promena već duže vremena su primetne u velikim delovima severne Afrike, recimo nestanak plaža. 

Žestoke borbe za vlast 

Međutim, štete u Derni su tolike jer je grad posebno teško pogođen posledicama građanskog rata, kaže Asma Kalifa, stručnjakinja za Libiju iz Nemačkog instituta za globalne i regionalne studije (GIGA) u Hamburgu. 

Nakon ubistva vlastodršca Moamera Gadafija 2011. godine, sukobljene paravojske vodile su žestoke borbe za vlast. U narednim godinama, ti sukobi su prerasli u rat u koji su sve više bili umešani međunarodni akteri. 

To je imalo posledice i na Dernu. Kalifa ukazuje na 2013. i 2014. godinu, kada je grad bio pod vlašću terorističke Islamske države. „Kada su libijsko-arapske snage pokušale da oslobode grad, on je dve godine bio pod opsadom. Zbog toga je infrastruktura tamo još krhkija nego u mnogim drugim gradovima u zemlji“, kaže Kalifa u razgovoru za DW. 

Zemlja je podeljena između dve suparničke vlade. Jedna je međunarodno priznata vlada sa sedištem u Tripoliju. Drugoj je sedište na istoku zemlje, gde su se sada dogodile razorne poplave.  

Ta podela predstavlja ogroman strukturalni problem, ističe Kalifa. „Rat je oslabio institucije obe strane i podstakao masovnu korupciju i zloupotrebu javnih sredstava.“

U velikoj meri to je doprinelo uništavanju infrastrukture, kao sada, u slučaju uništenih ili oštećenih brana i puteva. „Rat je glavni razlog i za haotičan odgovor na krizu“, kaže Kalifa. 

Nebezbedne brane 

Postoje verodostojni izveštaji da se sada uništene brane u Derni i oko nje nisu redovno proveravale i održavale, kaže Tomas Klis iz fondacije „Fridrih Ebert“.

„Još ne znamo tačno, ali očigledno su bile u lošem stanju. To je naravno povezano s tim da su državne strukture u celoj Libiji, naročito u istočnom delu zemlje, generalno veoma slabe“, rekao je on. 

Slično izveštava i panarapski list Al Kuds al Arabi, koji izlazi u Londonu. Rušenje dve brane i poplave nisu samo posledica prirodnih faktora, piše list. Takođe su uzrokovane građevinskim nedostacima i manjkom radovima na održavanju. 

Ali posledice rata možda nisu jedini faktor koji je doprineo razornosti katastrofe. Očigledno je bilo i pogrešnih odluka u prvim satima katastrofe.

„Postoje izveštaji prema kojima su oružane snage, kada je izbila oluja, prvobitno uvele policijski čas i pozvale građane da ostanu kod kuće“, kaže Kalifa.

Međutim, u nestabilnoj, politički rascepkanoj zemlji, bez transparentnog vladinog delovanja, takvi izveštaji se teško mogu potvrditi. 

Nevolja zahteva saradnju političkih rivala 

Obe vlade su se u početku ponašale prilično pasivno, kaže stručnjak za Libiju Tomas Klis – uključujući međunarodno priznatu vladu, koja faktički nema kontrolu nad Dernom. 

„Vlada u Tripoliju je pokušala da umiri stanovništvo. Prvo je poručila da stvari nisu tako loše i da je sada potrebno jedinstvo“, kaže Klis. 

U međuvremenu su obe vlade reagovale i aktivno pružaju pomoć. Međunarodno priznata vlada na zapadu poslala je konvoje pomoći u oblast pogođenu poplavama. Trebalo bi da pošalje i spasilačke timove, kao i tehničare za popravku električne mreže. 

Mnoge države su ponudile pomoć. Ujedinjene nacije su izdvojile deset miliona dolara za pomoć Libiji, napisao je na mreži „X“ Martin Grifits, podsekretar Ujedinjenih nacija za humanitarna pitanja i koordinator za vanredne situacije. 

Ta pomoć je hitno potrebna, kaže Asma Kalifa iz Nemačkog instituta za globalne i regionalne studije. „Sama Libija nema potrebne kapacitete za evakuaciju i snabdevanje. Zato joj je potrebna podrška svih susednih zemalja, uključujući i evropske. Ta podrška je sada hitno potrebna.“
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.