Ponovo gori Hongkong
5. oktobar 2019.
Nakon sukoba na ulicama Hongokonga podzemni železnički saobraćaj ostaje zatvoren i u subotu. Prethodno je policajac ubojitom municijom pucao u jednog tinejdžera za kojeg pojedini mediji navode da ima 14 godina. On se nalazi u kritičnom stanju. Prema navodima policije, hitac je ispaljen u samoodbrani pošto je mladi demonstrant bacio molotovljev koktel na policajca.
Zapaljeno je više stanica metroa,a zatvaranje će paralisati Hongkong. Tim vidom prevoza se dnevno preveze pet miliona putnika u ovoj metropoli. Zatvoreni su i mnogi tržni centri, prodavnice i banke koje imaju veze sa kineskim kopnom i zbog toga bi mogle biti na meti demonstranata.
Kolonijalni zakon kao okidač
Za vikend nisu najavljene demonstracije, mada bi za nove proteste mogla da se pobrine iznenadna zabrana maskiranja koju je proglasila šefica uprave Hongkonga Kari Lam. Ona se pozvala na stari britanski kolonijalni zakon, zabranjujući prekrivanje lica u javnosti. Taj zakon je donet još 1922. i jedini put je primenjen 1967. godine.
„To neće imati uticaja na demonstracije, naprotiv“, kaže za DW Vili Lam, profesor Kineskog univerziteta u Hongkongu. „Uzmimo da na ulicama bude između pedeset i sedamdeset hiljada ljudi sa maskiranim licima – policija ionako ne bi bila u stanju da ih sve uhapsi.“
Nakon što je mera najavljena u petak, na ulicama je izbio haos. Radikalni demonstranti su podigli ulične blokade, bacali molotovljeve koktele, demolirali stanice metroa i prodavnice. Policija je reagovala upotrebom suzavca i pendreka.
Prema mišljenju profesora Lama, zvanični Peking gubi veru u upravu Hongkonga i sve više polaže na oštre mere i dodatne policijske snage koje stižu iz centralne Kine. „Doduše, Hongkong i Peking to stalno demantuju. Ali očito je da predsednik Si Đinping želi više hapšenja i oštrije zakone.“
Kompromisi opasni za Peking
Naš sagovornik dodaje da ne može da zamisli slanje vojske – to bi, kaže, praktično ukinulo uređenje poznato pod krilaticom „jedna zemlja, dva sistema“. Prema njemu Hongkong, veliki finansijski centar sa oko sedam miliona stanovnika, uživa autonomiju do 2047. godine kada bi trebalo da se potpuno vrati pod okrilje Kine.
„U ovom trenutku ne izgleda da će se konflikt završiti mirnim razgovorima jer Peking ima više aduta u svojim rukama i želi da bude oštar“, kaže Vili Lam. „Si Đinping ne želi pomirenje kroz političke kompromise.“
Kako je ranije za DW rekao Eberhard Zandšnajder, nemački politikolog i poznavalac Kine, „Peking želi da izbegne presedan, da ljudi izađu na ulicu i primoraju komunističku centralnu vlast na ustupke. Postoji bojazan da bi onda slično moglo da se dešava širom Kine, za to bi se našlo dovoljno razloga.“
Protesti su počeli pre četiri meseca kao pobuna zbog zakonskog predloga koji bi omogućio da se građani Hongkonga izručuju Kini. Taj predlog je u međuvremenu povučen, ali su nastavljene masovne demonstracije protiv onoga što demonstranti vide kao urušavanje autonomije njihovog grada.
nr (dw, dpa, rtr)