Ponovljeni izbori u Berlinu: Male promene su za neke velike

Prema odluci Ustavnog suda, zbog nepravilnosti, loše organizacije i čitavog niza propusta, bilo je naloženo ponavljanje izbora na 455 od 2.256 biračkih mesta grada-pokrajine Berlina, što obuhvata gotovo 550 hiljada građana tog grada.

Izbori su zapravo održani u septembru 2021, ali baš na dan kad je bio veliki Berlinski maraton zbog čega su se dešavali bizarni i komični propusti. Nakon tih izbora je vlast na saveznom nivou formirala koalicija Socijaldemokrata, Zelenih i Liberala.

Već prošlog februara su ponovljeni pokrajinski izbori u celom gradu – i tu su Demohrišćani preuzeli prestonicu – a ove nedelje (11.2.) su „ponavljači“ rekli svoje i o sastavu Bundestaga. No iznenađenja nije bilo.

Vladajuća koalicija je doduše izgubila nešto podrške, ali Socijaldemokrate i dalje ostaju najjača stranka (22,2 odsto, što je pad od 1,2 odsto). U stopu ih slede Zeleni (22 odsto), a Liberali su osvojili 8,1 odsto.

To znači da ih je pretekla Alternativa za Nemačku sa 9,4 odsto (1 odsto više), Levica je sa 11,5 odsto ostala otprilike na onome što je osvojila 2021, a Demohrišćani su se popravili za 1,3 odsto i sada su na 17,2 odsto.

Ovaj put su izbori protekli mirno, a glasalo je oko 70 odsto građana. To ima posledice i na broj poslanika iz Berlina u Bundestagu: Četvoro njih, koji su u Bundestag ušli tesno preko stranačke liste, sada napušta parlament, a menjaju ih kolege iz nekih drugih pokrajina.

Opozicija vidi „jasnu poruku“

Posebnost ponovljenih izbora u Berlinu jeste da su uspeli da smanje i broj poslanika čitavog Bundestaga: sada će ih biti još samo 735 jer su zbog gubitaka podrške Liberali izgubili jedno poslaničko mesto koje se ne može „podeliti“ drugim strankama.

Iako neće biti većeg uticaja na raspored mandata u Bundestagu, vladajuća koalicija koju predvodi socijaldemokrata Olaf Šolc nipošto ne može biti zadovoljna ishodom u izbornim jedinicama gde su građani opet davali svoj glas jer su tamo gubici bitno veći, a podrška opoziciji mnogo očiglednija.

Takođe je gradonačelnik Berlina i lider berlinskih Demohrišćana Kaj Vegner izjavio da izbori jasno pokazuju „stop za vladajuću semafor-koaliciju“ i traži neka „kancelar konačno prekine ćutnju kako bi mogao ovu zemlju opet izvesti na put napretka“.

I berlinska liderka Alternative za Nemačku (AfD) u izbornim ishodima vidi „jasnu poruku“ nemačkoj Vladi protiv „deindustrijalizacije, haosa u propisima o grejanju i nekontrolisane migracije“.

Osim toga, veruje i da su izbori pokazali kako „nemaju učinka sve neosnovane optužbe i pravna hajka protiv jedine alternative zelenoj transformaciji.“

S druge strane, liderka berlinskih Socijaldemokrata i pokrajinska senatorka za privredu Franciska Gifaj naglašava da je SPD ostala najjača politička snaga i da se sada radi o tome da se odbrani demokratija, borit protiv siromaštva i osigura blagostanje.

Glasovi odlaze u zatvor

Ovi ponovljeni izbori nisu bili bez bizarnih detalja: nepravilnost u izbornom mestu četvrti Pankov gde nije bilo ključa da se otvori prostorija sa izbornim listićima je bio manji problem od činjenice da su izborni listići morali biti identični i sa istim kandidatima koji su se takmičili 2021.

To znači da se na listićima opet pojavilo ime i bivše poslanice AfD-a Birgit Malzak-Vinkeman. Ona doduše na prošlim izborima nije izabrana, ali od 2022. sedi u istražnom zatvoru pod optužbom učestvovanja i podrške terorističkoj grupi, to jest takozvanim Građanima Rajha.

U svom izbornom okrugu je na ponovljenim izborima dobila za 0,2 odsto veću podršku i osvojila je 5,5 odsto glasova.