Pomoć Ukrajini: Teška pionirska uloga Nemačke

U ruskom ratu protiv Ukrajine naziru se radikalne promene kod partnera Kijeva. Ukrajini preti gubitak najvažnijeg dobavljača oružja, SAD.

Jer još nije rešen spor koji je izbio u Kongresu krajem prošle godine, zbog čega je blokiran paket pomoći u visini 61 milijarde dolara, koji je planirao predsednik Džo Bajden.

Mnogi su očekivali kompromis u januaru, ali je mesec prošao u znaku republikanskih predizbora, na kojima se nametnuo bivši predsednik Donald Tramp. Tramp odbacuje kompromis sa demokratama u politici imigracije, za šta je vezana pomoć Ukrajini. Na koga sada može da računa Kijev?

Berlin sledi London i Pariz

Prva adresa je London. Sredinom januara, britanski premijer Riši Sunak posetio je Kijev i najavio vojnu pomoć za ukrajinske nezapamćenog obima za London – vrednu preko tri milijarde dolara.

Velika Britanija je prvi zapadni partner koji je sa Ukrajinom potpisao sporazum o bezbednosti, čiji je ključ dugoročna isporuka oružja. U februaru, francuski predsednik Emanuel Makron putuje u Kijev – a Pariz priprema sličan sporazum. Ali šta je sa Berlinom?

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je više puta govorio o mogućoj vodećoj ulozi Nemačke u Evropi u isporuci oružja Kijevu, između ostalog i u intervjuu za nemački javni servis ARD krajem januara.

Prema procenama Instituta za svetsku ekonomiju (IfW) u Kilu, SAD su neprikosnoveni lider u vojnoj pomoći Ukrajini, sa oko 44 milijarde evra.

Nemačka je napredovala sa trećeg na drugo mesto. Od početka ruske invazije u februaru 2022. do kraja oktobra 2023. godine, vojna pomoć Berlina Kijevu iznosila je više od 17 milijardi evra.

Na trećem mestu je Velika Britanija, čiju podršku IfW procenjuje na 6,6 milijardi evra.

Može li Nemačka, kao najveća ekonomija Evropske unije, preuzeti vodeću ulogu? „Trebalo bi, ali to ne znači da je spremna“, kaže nemačka novinarka Gezine Dornblit, autorka knjiga o Rusiji, u podkastu DW Geofaktor.

Ona primećuje da je drugo mesto, na koje se Berlin ponosi, relativno. „Kada pogledate ekonomsku snagu zemlje, ispostavi se da je nemačka pomoć po broju stanovnika manja od pomoći nekih baltičkih zemalja“, kaže Dornblit.

Kancelar Olaf Šolc je krajem januara rekao da očekuje skoro zaključenje sporazuma o bezbednosti sa Kijevom, ali nije naveo vremenski okvir. Berlin je još krajem prošle godine najavio da će udvostručiti svoju pomoć Ukrajini ove godine na osam milijardi evra.

Takođe, napredak postoji i u vezi sa novim tipovima oružja: Krajem januara, nemačko Ministarstvo odbrane najavilo je prvi put isporuku šest izvan upotrebe stavljenih vojnih helikoptera tipa Sea King Mk41. Prethodno je Velika Britanija obezbedila takve helikoptere.

Nemačka sama nema dovoljno rezervi?

„Helikopteri su dobri, ali nisu dovoljni“, kaže Dornblit. Prema njenim rečima, Nemačka ne može još značajno povećati pomoć Ukrajini jer nemačka vojska sama nema dovoljno rezervi a nove narudžbine za proizvodnju oružja ne stižu na vreme.

Postoji, međutim, i primer kada Nemačka nije spremna da isporuči oružje koje se nalazi u skladištima, poput krstarećih raketa Taurus.

Vlada kancelara Šolca to objašnjava, između ostalog, strahom da bi moglo doći do eskalacije zbog eventualnih ukrajinskih napada na rusku teritoriju. Međutim, Dornblit smatra da su takvi argumenti „neubedljivi“.

Kijev je dosad držao obećanje prema zapadnim zemljama da njihovo oružje neće koristiti na međunarodno priznatim teritorijama Ruske Federacije. Istovremeno, novinarka ističe da Nemačka „čini veoma mnogo“ za Ukrajinu, posebno isporukom sistema za protivvazdušnu odbranu.

Andreas Umland, analitičar u Stokholmskom centru za istočnoevropske studije, veruje da Nemačka „neće moći da preuzme vodeću ulogu umesto Amerike“. To bi za Berlin bila „neobična uloga“, kaže on.

Kao ekonomski teškaš, Nemačka se decenijama povlačila sa svetske scene i nije tražila diplomatsko vođstvo, već je radije delovala u skladu sa svojim saveznicima, nuklearnim silama SAD i Velikom Britanijom. Tako je bilo i sa isporukom borbenih vozila Ukrajini, za koju je Berlin bio spreman tek nakon Vašingtona i Londona.

Nemački zahtevi za suzdržanošću

To odgovara i raspoloženju u nemačkom društvu, kaže Umland. Anketa koju je u novembru sprovela Fondacija Kerber pokazala je da većina Nemaca ne želi da Nemačka preuzme vodeću ulogu u svetu.

Protiv je 71 odsto Nemaca koji smatraju da Njemačka ne bi trebalo da preuzme vođstvo u Evropi, osim ekonomsko. A više od polovine, 54 odsto, smatra da bi Nemačka trebalo da bude suzdržanija u međunarodnim krizama.

I Umland primećuje da Berlin nema „dovoljno resursa za vojnu pomoć“ Ukrajini. „Nemačka nije vojna supersila“, kaže stručnjak. U tome leži određeni paradoks.

S jedne strane, prema podacima Stokholmskog instituta za međunarodna istraživanja mira (SIPRI), Nemačka ima snažnu industriju naoružanja i nalazi se na petom mestu po izvozu oružja u svetu.

S druge strane, Nemačka se oslanja na NATO, jer zemlja ima samo mali sopstveni vojni kontingent koji nema značajne rezerve opreme i municije. Tek nakon ruske invazije u Ukrajinu, Nemačka je počela sa obimnim naoružavanjem, a trebaće godine da se nove narudžbine sprovedu.

Podrška Evrope Ukrajini

„Zemlja kao što je Velika Britanija rado bi preuzela vodeću ulogu kada je reč o pomoći Ukrajini“, veruje Umland. Ali evropske zemlje, uključujući i Veliku Britaniju, neće moći potpuno zameniti SAD u pogledu obima vojne podrške Kijevu, smatra on.

Prema njegovom mišljenju, Evropljani su već pružili značajnu humanitarnu pomoć Kijevu i nastaviće to da čine, ali njihovi vojni resursi ne mogu da se uporede sa američkim.

EU je nedavno priznala da neće moći da ispuni obećanje da će Ukrajinu do marta 2024. snabdeti sa milion artiljerijskih granata i raketa. Usvajanje paketa pomoći od 50 milijardi evra za Ukrajinu tokom četiri godine kasnilo je zbog zatezanja Mađarske.

Ivan Haritonov iz Instituta za svetsku ekonomiju u Kilu, ipak veruje da će evropska podrška rasti. Smatra važnim da se niz zemalja prebaci na „formate dugoročnog planiranja“ u vezi sa pomoći Ukrajini. Njegova prognoza je da će Evropa znatno povećati svoje isporuke Kijevu, ali to bi moglo potrajati još godinama.

Ako Donald Tramp ponovo dođe na vlast u SAD, Ukrajina bi se suočila sa „ozbiljnim problemima“, smatra Andreas Umland. To, međutim, ne znači da bi Evropa odbila pomoć. Jer, ako bi Rusija probila front, to bi značilo „milione izbeglica iz Ukrajine u EU“. Zato stručnjak očekuje da će Evropljani i dalje podržavati Kijev iz vlastitih interesa.