Pomalo bojkot, pomalo ništa
8. decembar 2018.
Onemogućena da iznese stavove o jednoj od najvažnijih tema svakog parlamenta u svetu – budžetu za narednu godinu – srpska opozicija je u holu Skupštine organizovala konferencije za štampu na svaka dva sata i tamo ostala čitave noći.
Takav vid „parlamentarne“ borbe usledio je nakon jednogodišnje opstrukcije vlasti podnošenjem stotina besmislenih amandmana, gašenjem mikrofona, novčanim kaznama i histerijom vladajuće koalicije kad god opozicioni poslanik ima reč. Do koje mere je vlast spremna da guši opozicione glasove pokazuje i činjenica da je obraćanje medijima u holu skupštine praćeno ukidanjem prenosa preko skupštinskog sajta i gašenjem ozvučenja.
Fikus opozicija
Opozicija tako nije formalno ni najurena niti je sama izašla iz Skupštine, ali je njihovo prisustvo tamo konačno izgubilo smisao. Vlast je tako fikus politiku sprovela na svim nivoima – od Vlade i njenih ministara pa do opozicije. Taj veštački politički dekor bi trebalo da sakrije nedemokratsku atmosferu u Srbiji. Dilema pred opozicijom je da li bi u toj farsi uopšte trebalo da učestvuje?
Ne treba, ocenjuje za DW politikolog Boban Stojanović. „Ne može se govoriti o bilo kakvim ravnopravnim uslovima niti dijalogu u skupštini. Mislim da ovo kampovanje i konferencije za štampu apsolutno neće uticati na predsednicu parlamenta Maju Gojković i vladajuću stranku da promene odnos prema opoziciji.“
Možda opozicija i može da napusti srpski parlament, ali pitanje je koliko bi se zbog toga bilo ko uzbudio, ističe sa druge strane Dragoljub Petrović, glavni urednik lista Danas. „Mislim tu pre svega na evropske i svetske zvaničnike, koji se verovatno ne bi previše potresli. A tek se zbog toga ne bi uzbudio Aleksandar Vučić. Kao i do sada, on bi to prokomentarisao kao neku svetsku zaveru, ili zaveru tajkuna i nekih ljudi koji neće da rade nego, eto, ometaju Srbiju“, kaže Petrović za DW.
Stojanović pak misli da bi bojkot doveo u pitanje legitimitet parlamenta. „Ako bi skupštinu napustilo 50 ili 60 poslanika, situacija ipak ne bi bila ista kao sada. Postoji dobar argument protiv da je to jedina prilika da se nešto kaže i saopšti, ali zaista je mazohistički ostajati u parlamentu u ovakvim uslovima.“
Dragocena svaka vidljivost
Nedostatak zajedničkog stava oko bojkota objašnjava se na različite načine. Postoje stranke unutar opozicije koje smatraju da je dragoceno i to malo medijske vidljivosti kroz prenose parlamenta. To možda nije stav većine, ali opozicija je svesna da bi bojkot ili morao da bude potpun ili da se u takav vid borbe ne treba upuštati. Kako zajedničkog stava nema, fingiranje demokratije se nastavlja.
Dragoljub Petrović se donekle slaže sa stavom da je bolje da opozicija može bar nešto da kaže nego ništa. „U sadašnjoj medijskoj situaciji, opozicija makar u direktnim prenosima i izveštajima iz Skupštine može da ima neku vidljivost.“
Sagovornici DW su saglasni da bojkot desetak ili dvadeset opozicionih poslanika ne bi imao smisla ukoliko ostali ostanu u parlamentu. „Teško će zbog tog mnoštva frakcija i pokreta i grupa građana doći do nekog jedinstvenog nastupa opozicije“, navodi Petrović.
On kaže da je opozicija „svojim protestom u parlamentu verovatno malo želela da podigne temperaturu uoči uličnog protesta u subotu (8. decembar) uveče.
Stojanović pak primećuje da političko nasilje, protiv kojeg je protest usmeren jer je kulminiralo razbijanjem glave Borka Stefanovića, može da animira građane, ali očito ne može do kraja da ujedini sve koji opoziciono misle. Umesto fokusa na ponašanje vlasti opozicione pristalice se uoči mitinga uglavnom bave procenom podobnosti najavljenih govornika.
Teška artiljerija na lokalu
Međutim, nejedinstvo opozicije se tu nije zaustavilo već se proširilo i na teren izbora. Opozicija se podelila i oko bojkota skorašnjih lokalnih izbora u Lučanima, Kuli, Kladovu i Doljevcu. Opozicija je pomenute lokalne izbore doživela neozbiljnije nego vlast, upozorava Dragoljub Petrović.
„Vlast je za izbore u Lučanima angažovala tešku artiljeriju. Tamo aktivisti naprednjaka ljudima cepaju drva, medicinske sestre obilaze stare osobe, a ima prema tvrdnjama opozicije i nekog podmićivanja. Kako ni tu nisu postigli jedinstvo, i to će se verovatno odraziti na rezultate izbora, na kojima opozicija inače očekuje dobar rezultat“, naglašava Petrović.
Ako se porazi na lokalnim izborima još nekako i mogu podneti, opoziciji u svakom slučaju curi vreme da nešto više učini na planu borbe za bolje izborne uslove. Jer, po svemu sudeći mogući su parlamentarni izbori na proleće ili jesen.
„Bojkot je jedina prilika da se kod nekih međunarodnih faktora uključe crvene lampice“, kaže još jednom Stojanović. „Čak i uz lažnu opoziciju vi biste imali parlament sa 250 pripadnika vlasti, što bi moralo da izazove neke reakcije u svetu. A to bi opet moglo da animira opozicione birače, jer bi se u tom slučaju ponovo borili za demokratiju u Srbiji.“