Poljska: Godine antinemačke propagande ostavile su traga

Biće to kratka ali značajna poseta dvema zapadnoevropskim prestonicama. U ponedeljak (12. februar) novi poljski premijer Donald Tusk prvo će se u Parizu sastati s francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, a potom istog dana odlazi u Berlin gde će ga dočekati kancelar Olaf Šolc.

Za liberalnog poljskog premijera poseta Berlinu biće posebno osetljiva. On s jedne strane želi popraviti narušen odnos s Nemačkom, ali mora istovremeno paziti da se ne približi previše svom zapadnom susedu.

Nacionalno-konzervativna opoziciona stranka Pravo i pravda (PiS) Jaroslava Kačinjskog, koja Tuska naziva „nemačkim agentom“, označiće svaki nepažljiv korak na berlinskoj sceni kao „izdaju nacionalnih interesa“.

Kačinjski: Tusk kao Hitler

Stranka Kačinskog, koja je vladala Poljskom poslednjih osam godina, ozbiljno je narušila poziciju zemlje unutar EU.

Oslanjala se pre svega na blisko vojno savezništvo sa SAD, pri čemu joj je omiljeni partner u Vašingtonu bio Donald Tramp, a pokvarila je odnose s Francuskom i Nemačkom. Nemačko-poljski odnosi su pre dolaska Tuska bili u najvećoj krizi od pada Gvozdene zavese.

PiS je u predizbornoj kampanji pred parlamentarne izbore u oktobru prošle godine Nemačku čak proglasila najvećom pretnjom suverenitetu Poljske, a Tuska zastupnikom stranih, odnosno nemačkih interesa.

Nakon poraza na izborima, Kačinjski je čak pojačao antinemačku retoriku. Uporedio je Tuskove pokušaje vraćanja vladavine prava u zemlji s metodama Adolfa Hitlera.

Šolc čestitao i pozvao u posetu, Tusk je čekao

Kada je nova poljska vlada levog centra konačno položila zakletvu sredinom decembra 2023, entuzijazam u Berlinu bio je očigledan. Kancelar Šolc je u Bundestagu spontano čestitao novom kolegi Tusku na preuzimanju vlasti i ponudio mu saradnju. „Uloga Poljske u i za Evropu danas je veća nego ikad“, rekao je Šolc, izražavajući nadu da će Nemačka i Poljska unaprediti bilateralne odnose „na bazi ravnopravnosti“.

Kancelar je rekao kako se nada da će Tusku poželjeti dobrodošlicu u Berlinu „u narednim nedeljama“.

Ipak, morala su proći gotovo dva meseca pre nego što se Tusk uputio u nemačku prestonicu. Težak proces preuzimanja vlasti, otežan i politikom totalne blokade PiS-a, u početku je spoljnu politiku potisnuo u drugi plan. Rasprava o medijima i prvi koraci obnove vladavine prava smatrani su važnijim od spoljnopolitičkih inicijativa.

Ali, bilo je i drugih razloga. Tusk se ponaša krajnje oprezno prema Nemačkoj kako desničarskim populistima ne bi dao povoda za kritike, kaže za Pjotr Buras, šef varšavskog predstavništva Evropskog saveta za spoljne odnose (ECFR).

Politikolog podseća da Tusk u prvom obraćanju kao premijer uopšte nije pomenuo Nemačku. Po njegovom mišljenju, redosled poseta – prvo Pariz, zatim Berlin – nije slučajan.

Antinemačko raspoloženje u Poljskoj

„Osam godina antinemačke propagande ostavilo je dubok trag u poljskom društvu. PiS je nametnula narativ u raspravama o Nemačkoj“, objašnjava Buras. Zato će Tusk barem do evropskih izbora u junu biti vrlo uzdržan. „Njemu treba više vremena“, naglašava Buras.

„Tusk je neka vrsta taoca retorike PiS-a o Nemačkoj“, potvrđuje Agnješka Lada-Konefal, zamenica direktora Nemačko-poljskog instituta (DPI) u Darmštatu.

Naglašava da nemačka strana dobro razume situaciju šefa poljske vlade. „Berlin ne pokazuje razočaranje, nestrpljenje ili nepoverenje“, kaže Lada-Konefal. Nemci su shvatili da Varšavi ne smeju ništa da nameću, da se „ne smeju ponašati kao veliki brat koji drži pridike manjem".

I Buras i Lada-Konefal slažu se da u nemačko-poljskim odnosima neće biti povratka na vreme pre dolaska PiS-a na vlast.

Nema povratka na staro

Posle demokratskih promena 1989. prvi nekomunistički ministar spoljnih poslova Krištof Skubiševski govorio je o Poljskoj i Nemačkoj kao zajednici interesa, a kasnije je čak govorio o sudbinskoj povezanosti dveju zemalja. Veliki brat – Nemačka – postala je zagovornik Poljske i otvorila put manjem bratu u EU i NATO.

„Danas smo u potpuno drugačijoj situaciji“, naglašava Lada-Konefal. Tuskov uticaj kao iskusnog političara koji je pet godina bio na čelu Evropskog saveta enormno je porastao. Uloga Poljske u svetu značajno se promenila i zbog brze i izdašne vojne pomoći Ukrajini te prihvatanja miliona ukrajinskih izbeglica.

U isto vreme, Nemačka je izgubila veliki deo sjaja zbog svoje pogrešne politike prema Rusiji i političkih problema unutar zemlje. Odnos snaga se promenio u korist Poljske.

U međuvremenu, proces normalizacije između dveju zemalja započeo je malim koracima. Poljska vlada najavila je da će osloboditi sredstva koja je prethodna vlada blokirala za nastavu nemačkog jezika za decu nemačke manjine u Poljskoj. A uskoro će biti odobren nemačko-poljski udžbenik za nastavu istorije koji je blokiran iz političkih razloga.

Postoji potreba za raspravom recimo kada je reč o migracionoj politici i reformi EU, a posebno kada je reč o nastojanjima Berlina da se unutar EU uvede načelo većinskog odlučivanja o spoljnopolitičkim temama.

A kao Damoklov mač tu još nad nemačko-poljskim odnosima visi pitanje odštete poljskim žrtvama rata. Prošle je nedelje poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski apelovao na Nemačku da nađe način da reši ovo pitanje. Odgovor se još čeka.

No, bez obzira na sva otopljenja, verovatno odnosi između Nemačke i Poljske više nikada neće biti kao devedesetih.

Istovremeno je, međutim, novo vođstvo u Varšavi svesno da, s obzirom na krizu u SAD, gde Trampovi republikanci blokiraju pomoć Ukrajini, te sve veću agresivnost Rusije, najveći interes Poljske ipak leži u bliskom savezništvu s Berlinom i Parizom.