Uoči vanrednih parlamentarnih izbora u Severnoj Makedoniji, nametnula su se dva odlučujuća pitanja za budućnost ove balkanske zemlje: da li će nova vlada nastaviti dosadašnji prozapadni kurs socijaldemokrate i bivšeg premijera Zorana Zaeva, i – što je jednako važno – da li će nova egzekutiva biti dovoljno stabilna i dinamična da nastavi reforme.
Posle zatvaranja birališta državna izborna komisija nije mogla da saopšti zvanične rezultate (stanje 16.07.2020). Predsednik Komisije, Oliver Derkovski je izjavio da je sajt komisije oboren, ali da time nisu ugroženi numerički rezultati.
Socijaldemokrate (SDSM) su objavile pobedu, navodeći da su nakon prebrojanih 94 odsto glasova osvojili 36 odsto. Njihovi politički suparnici VMRO-DPMNE (Unutrašnja makedonska revolucionarna organizacija – Demokratska partija za makedonsko nacionalno jedinstvo) osvojili su dva procenta manje, i insistiraju na tome da i oni mogu da formiraju vladu.
Pročitajte još i: Zaev: Moramo da donesemo Evropu na Balkan
U parlamentu od 120 poslanika potrebna je većina od 61 poslaničkog mesta za formiranje vlade. Socijaldemokrate imaju 46 poslanika a VMRO-DPMNE 44. Tako je najveća partija albanske zajednice u Severnoj Makedoniji – Demokratska unija za integraciju (DUI) – sa 15 poslaničkih mesta u parlamentu opet u ulozi jezička na vagi.
Period represije i korupcije
Trebalo bi podsetiti da je DUI nakon izbora 2016. odustao od koalicije sa dotadašnjim konzervativnim partnerima i potpisao koalicioni sporazum sa socijaldemokratama. Time je okončana skoro desetogodišnja vladavina VMRO-DPMNE – period represije i korupcije pod liderstvom Nikole Gruevskog koji je posle izbora izabrao egzil.
Sada bi sličan scenario zemlju zadržao na prozapadnom kursu. Posle sklapanja istorijskog sporazuma sa Grčkom i dodavanja „Severna" dotadašnjem nazivu države, nema sumnje da bi SDSM i DUI nastavili politiku pomirenja sa susednim bakanskim državama, nadajući se brzom pristupanju Evropskoj uniji.
Mali ili nikakav manevarski prostor
VMRO-DPMNE se otvoreno suprotstavila politici promene imena i sebi je ostavila mali ili nikakav manevarski prostor za koalicione razgovore sa DUI ili drugom, manjom partijom Albanaca. Kada se to uzme u obzir, koalicioni razgovori i formiranje vlade predvođene socijaldemokratama bi trebalo da bude jednostavno. Ali nije tako.
Poslednjih 12 meseci koalicione vlade su protekle u svađama. Iz redova socijaldemokrata čula se kritika na račun DUI – za korupciju i politički nepotizam. Zaev je svojim biračima obećao da će ovu balkansku partiju koja je u različitim kombinacijama u svim vladama od 2002. poslati u opoziciju. DUI uzvraća tražeći premijersko mesto kao cenu za ulazak u koaliciju.
Upitna dugoročna stabilnost
Vrlo verovatno će uz uobičajeno posredovanje američkih i evropskih diplomata i ovaj put biti pronađen koalicioni kompromis. Ali je pitanje da li će takva koalicija biti dugoročno stabilna i vitalna. Između ostalog i zato što će je podržavati tesna većina u parlamentu.
Severna Makedonija je jedna od najsiromašnijih zemalja u Evropi. Njen zdravstveni sistem nije dovoljno razvijen, zemlju je pandemija korone teško pogodila. Mnogi analitičari predviđaju opadajući trend u ekonomiji, što bi dodatno destabilizovalo zemlju. Očekivani početak pristupnih pregovora sa Evropskom unijom mogao bi da proizvede dodatni pritisak i da skrene pažnju sa najvažnijih reformskih prioriteta u oblastima pravosuđa, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, reforme tajnih službi i javne uprave.
Opet na birališta?
Uz sve ovo treba dodati i regionalnu nestabilnost – čekanje na rešenje u sporu Beograda i Prištine, antivladine demonstracije u Srbiji i Bugarskoj. Slaba vlada u Skoplju nije najbolji recept za uspeh na trusnom balkanskom području.
U zemlji u kojoj su prevremeni izbori više pravilo nego izuzetak, verovatno neće proći mnogo vremena do odluke političkih lidera - da je opet kucnuo čas za izlazak na birališta.