Političari na meti napada
29. novembar 2017.
Andreas Holštajn (naslovna fotografija) je imao sreće: vlasnici doner-lokala u kojem je napadnut gradonačelnik Altene pritekli su mu u pomoć, skleptali napadača i držali ga zarobljenog dok nije došla policija. Gradonačelnik je vozilom hitne pomoći prebačen u bolnicu. Još iste večeri je bio kod kuće.
„Jeste li Vi gradonačelnik?“ upitao je napadač Holštajna pre nego što je potegao nož. „Mene puštate da umirem od žeđi, ali zato ste u Altenu doveli 200 izbeglica“, rekao je još – prema navodima policije. Državni tužilac Gerhard Pauli smatra da je motiv napadača netrpeljivost prema strancima; nije utvrđeno da je imao veza sa organizovanom desničarsko-ekstremističkom scenom. Napadač živi u zapuštenoj kući koja će se uskoro naći na licitaciji jer on ne plaća kiriju; vodu su mu već isključili. Državno tužilaštvo je pokrenulo istragu zbog pokušaja ubistva.
„Bojao sam se za svoj život“, rekao je Holštajn dan nakon napada. On smatra da je napadač delao s predumišljajem. Posle napada, kaže dalje gradonačelnik, čak je dobio elektronska pisma od ljudi koji smatraju da je dobro što je napadnut.
Od izbeglice do sugrađana
Gradić Altena, u kojem je Holštajn gradonačelnik već 18 godina, u oktobru 2015. je postao poznat – odlučio je da grada primi 372 izbeglice, odnosno, 102 više nego što mu je bilo dodeljeno prema ključu za raspodelu.
To nije bilo samo iz želje da se pomogne izbeglicama, već i Alteni. U tom gradu iz godine u godinu ima sve manje građana. Zato je smišljen koncept pod nazivom: „Od izbeglice do sugrađana u Alteni“. Pridošlice nisu smeštane u sabirne centre, već u stanove sa komšilukom. Osim toga, svakoj porodici je na raspolaganju bio i po jedan „brižnik“. Za taj koncept, kancelarka Angela Merkel je u maju odlikovala grada Nagradom za integraciju koja je tada i ustoličena.
To nije prvi takav napad
„Ovakav atentat menja život“, napisala je na Tviteru gradonačelnica Kelna Henrijete Reker dan nakon napada na Andreasa Holštajna. Jedan dan pre nego što je izabrana za gradonačelnicu, 17. oktobra 2015, i Rekerova je napadnuta nožem. Teško je povređena, baš kao i jedna njena asistentkinja u predizbornoj kampanji, a tri osobe su lakše povređene. Kada su prebrojani glasovi i utvrđeno da je pobedila na izborima, Rekerova je još ležala u bolnici – bez svesti. Tek više od mesec dana kasnije, 20. novembra, stupila je na dužnost.
Napadač, jedan farbar bez posla, kasnije je rekao da je potegao nož zbog azilantske politike Rekerove. Ova političarka je bila u Gradskom odboru za socijalna pitanja, integraciju i zaštitu životne sredine, što je značilo da je bila nadležna i za izbeglice. Napadač je, kako su preneli mediji, rekao da „neće da u 20. veku živi u društvu kojim dominiraju muslimani“. On je bio desničarski ekstremista i više puta je kažnjavan. Zbog napada na Rekerovu, u julu 2016. je osuđen na 14 godina zatvora.
Politika – pitanje života i smrti
„Ne samo u ratu, ne samo u diktaturama, već i u dobro zaštićenoj Nemačkoj, politika može biti pitanje života i smrti“ – ta rečenica potiče od pisca Navida Kermanija. Izgovorio je u ponedeljak kada mu je dodeljena državna nagrada Severne Rajne Vestfalije – baš dok se Andreas Holštajn nalazio u Bolnici.
Vest iz Altene se tek tada pročula; Kermani je u svom govoru mislio na Henrijetu Reker i predsednika Bundestaga Volfganga Šojblea. Moramo biti zahvalni što postoje političari kao što su oni, „koji su za dlaku izbegli smrt i izgubili zdravlje“, rekao je pisac, dodavši da to što su njih dvoje ostali u politici „nije mala stvar, već herojstvo“.
Psihički bolesni počinioci
I Volfgang Šojble je bio žrtva atentata. U prvoj predizbornoj kampanji u ujedinjenoj Nemačkoj, u oktobru 1990, jedan psihički bolestan čovek mu je iz neposredne blizine pucao u leđa nanevši mu povrede opasne po život. Šojble, koji je u ime vlade Savezne Republike Nemačke vodio pregovore s poslednjom vladom DDR, otada je u invalidskim kolicima. Samo šest nedelja posle atentata, on je nastavio s radom. Napadač je na suđenju zbog šizofrenije proglašen neuračunljivim i prebačen na jednu kliniku na neodređeno vreme, a odatle je izašao 2014.
Iste godine, u aprilu 1990, takođe za vreme predizborne kampanje, jedna žena je nožem napala tadašnjeg kancelarskog kandidata SPD Oskara Lafontena (danas u Stranci Levice) i ubola ga u vrat, pored žile-kucavice, nanevši mu povredu opasnu po život. I ona je bila psihički poremećena i prebačena ja ne psihijatriju odakle je puštena 2014.
Nova pretnja
Napadi na Šojblea i Lafontena su primorali organe bezbednosti da počnu drukčije da razmišljaju. Još kasnih osamdesetih godina, terorizam, posebno Frakcije Crvene armije (RAF) je predstavljao najveću pretnju za političare. Otada se i psihički bolesni pojedinačni napadači smatraju pretnjom.
Posle napada na Henrijetu Reker i Andreasa Holštajna situacija se iznova promenila. Ne samo psihički bolesnici, već i pojedinci pod uticajem desničarskog ekstremizma se sada smatraju opasnošću.
Evangelistički teolog Markus Nirt, koji je početkom marta 2015. posle konflikata sa pripadnicima NPD podneo ostavku na funkciju gradonačelnika Treglica u Saksoniji-Anhaltu, posle napada na Andreasa Holštajna je rekao: „Sve više prividnih građana osećaju da ih ćutanje srednjeg sloja podstiče na zlodela bez savesti“. Nirt je pozvao ljude da pokažu jasan stav i „da se odlučno suprotstave svuda gde su se ljudi odlučili da delaju destruktivno“.