Politikom „pivskog šatora“ do novih birača
27. novembar 2011.
Gorbah je nekadašnji član Partije Slobode čiji je bivši lider Jerg Hajder poginuo u saobraćajnoj nesreći. I on je imao otprilike isti nivo alkohola u krvi. Ali izgleda da nisu samo desničari skloni tome da piju i voze.
To što je jedan političar, Jerg Hajder, poginuo u saobraćajnoj nesreći, izgleda ne utiče na ostale. Partija Slobode i dalje praktikuje ono što Austrijanci zovu „politika pivskog šatora“ - regrutuju mlade članove tako što dignu šator i puste da alkohol teče. Zato vest da je policija zaustavila jednog od Hajderovih nekadašnjih zamenika, bivšeg ministra saobraćaja i vicekancelara Huberta Gorbaha, nije iznenadila mnoge. Aktivisti za bezbednost saobraćaja, kao što je Kristijan Gracer iz Austrijske saobraćajne asocijacije su zabrinuti.
Prijani za volanom
Incident se, navodno, dogodio još u maju, ali su vlasti do sada o tome ćutale, a ni Gorbah to nije demantovao. Lokalni političari, među njima i Johanes Rauh iz Zelenih, sumnjaju da se sve pokušalo zataškati zbog nekadašnje visoke pozicije bivšeg političara.
„Primenjuje se pretpostavka nevinosti, ali se ona primenjuje na skoro svakom drugom slučaju u Austriji. U redu, ne znamo šta se tačno desilo, ali zato smo i podneli zvaničan zahtev kako bi saznali činjenice. Ako je on dobio bilo kakav poseban tretman, to nije prihvatljivo i za to se moraju snositi posledice.“
Ako je zaista, kao što su lokalni mediji uvereni, Gorbah vozio u tako pijanom stanju, on je morao bar da ostane bez dozvole na šest meseci i plati kaznu od 1.600 evra. To možda zvuči mnogo, ali su austrijske kazne ispod evropskog proseka. Minimalna kazna za vožnju u pijanom stanju je 300 evra - u zavisnosti od utvrđene količine alkohola u krvi. U Nemačkoj je minimum 500. Kristijan Gracer misli da bi kazne morale biti veće.
„Na primer u drugim zemljama kazne zavise od primanja. Mi mislimo da je to odlična ideja, jer onom ko zarađuje mnogo, 300 evra ne znači ništa. U Danskoj mora da se plati jedna mesečna plata. Na taj način, svi smo ravnopravni.“
Ipak, Austrija nije u potpuno komatoznom stanju za volanom
U poslednjih 10 godina se sa skoro samog evropskog dna po bezbednosti puteva, popela do nivoa koji je malo ispod proseka. U video kampanji ministarka saobraćaja Doris Bures reklamira alkoholske brave u težim vozilima. Vozači bi trebalo da duvanjem u uređaj u kabini potvrde da nisu pili, a ukoliko jesu, neće moći da upale vozilo. „Studija je pokazala da je u Finskoj uvođenjem takve brave sprečeno na desetine hiljada vožnji pod uticajem alkohola. Možete zamisliti koliko je opasnosti izbegnuto jer ta putovanja nisu ni započeta.“
Zapravo, Finska ima najbezbednije puteve u Evropi i najviše kazne za vožnju u alkoholisanom stanju. „Samo 15 odsto austrijskih vozača testirano je na alkohol u poslednje tri godine. Samo 15 odsto! U Finskoj je u poslednje tri godine kontrolisano dve trećine vozača, u Švedskoj skoro svaki drugi.“
„Bliži se Božić, tu su već i vašari sa kuvanim vinom na gradskim trgovima. Sve su to praznična ili kako se kaže društveno prihvatljiva alkoholna pića. Procenat alkohola u tom piću može da dosegne i 20 odsto. „To je topli alkohol i slatko je, pa ljudi misle da mogu da popiju jednu, dve, tri čaše i onda sa veoma visokim nivoom alkohola voze. A to postaje veoma opasno.“
Statistike pokazuju da su Božićni praznici najopasniji i za bečke pešake. Zato neka radije idu metroom. Živeli!
Autori: Keri Skajring, Daniela Vranković
Odg. urednik: Jakov Leon