Politika – jedina fabrika koja radi

Generalni direktor Pošta Srbije i potpredsednik Partije ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS) Milan Krkobabić izjavio je da je departizacija štetna „jer državnom imovinom ne može da rukovodi niko koga nisu verifikovali građani“. Nezadovoljstvo najavljenim procesom departizacije je manje-više prisutno i u ostalim strankama vlasti, koje, bar za sada, partijski lideri drže pod kontrolom. Novim Zakonom o javnim preduzećima regulisano je da se direktori tih preduzeća biraju javnim konkursom i da neće smeti da budu članovi stranačkih organa. Opozicija upozorava da ti konkursi ili još uvek nisu raspisani, ili nema nikakvih povratnih informacija o onima koji su u toku.

Mlade teraju u penzionere

Srbija je u svakom slučaju ekstremno partokratska država, ocenjuje za DW sociološkinja Vesna Pešić, jer se političke partije mešaju i u one oblasti gde im nije mesto. Naravno da je onda logično što imamo takve izjave političara, kaže Vesna Pešić. Oni žele da prigrabe što više mesta u preduzećima za sebe i svoje kadrove, tako da na taj način čak i mlade ljude teraju da ulaze u PUPS, u penzionersku stranku, ističe Vesna Pešić:

„To je država u kojoj cveta korupcija, u kojoj se ne smatra da je nešto loše ako zaposliš nekoga iz svoje familije ili daš nekome posao preko stranke. Recimo, opštine su pune takvih kadrova i postavlja se pitanje zašto se otimaju toliko oko tih opština? Zato što tamo zapošljavaju čitav niz tih nezaposlenih partijskih armija. I zato onda, nakon toga, naravno ne funkcioniše ni lokalna samouprava, sva komunalna preduzeća propadaju, i sva državna preduzeća propadaju“.

Cementiranje partokratije

Srbija svakako jeste partokratska država i to ostavlja pogubne posledice, kako na trošenje budžeta tako i na razvoj demokratskih institucija, smatra Nemanja Nenadić, programski direktor „Transparentnosti Srbija“. Izjave koje stižu iz redova PUPS-a, Nenadić dovodi u vezu sa najavama nekih mera novog ministra finansija, kojima se protivi PUPS kao politička partija, kaže Nenadić:

„Drugo moguće tumačenje jeste da se smatra da bi trebalo priznati realnost i zacementirati sadašnju partokratsku politiku, koja, kao što vidimo, postoji u praksi, ali koja u nekim slučajevima nema uporište u zakonskim rešenjima, jer je u suprotnosti sa Zakonom o državnim službenicima i Zakonom o javnim preduzećima“.

Problematičan izborni sistem

Dodatni problem je i pitanje našeg izbornog sistema, jer ono otvara i pitanje ko su ti ljudi koji su navodno izabrani, skreće pažnju Vesna Pešić:

„Ko je, recimo, ikada izabrao Rasima Ljajića na neku funkciju? Kad je on bilo gde bio izabran? Nije. Unapred je sklapao dogovore da postane ministar, da ima u parlamentu sedam predstavnika, da u gradu takođe ima toliko i toliko... To su sve ugovori koji se prave pred izbore. Kaže se onda 'izabrao' – pa niko te nije ni izabrao“.

Partije kao služba zapošljavanja

Jedan od rezultata partijske države jeste i to da su političke stranke preuzele posao službe za zapošljavanje, kaže Vesna Pešić. Politika je postala jedina fabrika u gradu koja radi, upozorava Vesna Pešić:

„Znači, ako privreda uopšte ne funkcioniše, ako je taj deo sistema kod nas potpuno propao, prirodno je da će onda svako pokušati da se zakači tamo gde može da izvuče neki dinar“.

Nemanja Nenadić ističe da je partijska država jedan od generatora sistemske korupcije jer svako ko namerava da uradi nešto protivno javnom interesu, ima mogućnost da to uradi direktnim zaobilaženjem institucija i odlaskom na mesta gde se odluke donose – a to su vrhovi partija, kaže Nenadić.

Autor: Ivica Petrović, Beograd
Odgovorni urednik: Ivan Đerković