Politika je karneval

Svi meštani sela Vevčani redovno učestvuju na karnevalu starom 14 vekova, posvećenom Svetom Vasilu Velikom. Slavi se 14. januara. Meštani sami pripremaju maske. Tome i Fone spremaju se za početak, a ove godine imaju tradicionalnu masku, „glupe avguste“ i pobratime mladenaca. Pored njih, maske koje pripremaju Vevčanci su uvek ili političke ili one koje opisuju vreme u doba paganskih običaja.

Na drugom kraju sela koje se nalazi visoko u brdu u blizini granice sa Albanijom, Stefan sa još 15-ak svojih drugara se priprema za „divlje pleme“. „Od novembra meseca se ovde sastajemo svakog dana i pripremamo maske. Ovo su pravi rogovi od ovna, a kljove i zubi su takođe pravi od divlje svinje. Kosa je od kučine, a maska od pur pene“, kaže 17-ogodišnji Stefan za DW.

Ali pre nego što stave maske na sebe, potrebno je još uverljivih detalja. Boja za telo je jedna od retkih stvari koje se kupuju za pripremu bilo koje maske. Sve se prave pažljivo i od onoga što Vevčanci već imaju ili im je lako dostupno, pa su novčana ulaganja minimalna. Ipak, karnevalu se poklanja puna pažnja u ovom mestu. Zato se Vevčani i nalaze na listi karnevalskih gradove Svetske federacije.

A onda kada zvanično započne uz tupane i zurle, počinje nesvakidašnja zabava za sve prisutne jer specifičnost ovog festivala je što su i maske i posetioci zajedno. Sve se dešava na jednom malom trgu, u centru sela. Svi jednako učestvuju u dešavanjima, i maskirani meštani, i publika.

Još jedna uverljiva maska od pravih životinja – sa svinjskom glavom, a oko ruku pravi svinjski papci. Tu su i teleći i svinjski repovi kojima mlate po zemlji i publici, prskajući okolo blatom, vodom, snegom... Sve to dočarava vreme paganizma koje ovaj karneval svake godine ispočetka oživi. A duboki minus i led na ulicama, učesnici karnevala ni ne primećuju, žive svoju „ulogu“ dva puna dana.

Ipak, političke maske ove godine su prednjačile. Ovo je Nikola Gruevski, bivši makedonski premijer koji se u realnom svetu nalazi u bekstvu u Mađarskoj. Ovde je sa lisicama na rukama. Jedinstveni humor i satira stanovnika Vevčana Gruevskom su čak organizovali suđenje na seoskom trgu.

Osam veličanstvenih kako ih Vevčanci ili „Vasiličari“ vide – to su poslanici opozicije u makedonskom parlamentu koji su glasali za izmenu Ustava u skladu sa Prespanskim sporazumom. Ovi poslanici su optuženi i za nerede izazvane u parlamentu prošle godine kada su razvalili vrata i kada je Zoran Zaev zaradio krvavu glavu.

Vrata parlamenta – uživo u Vevčanima. Osim „parlament“, na vratima piše i WC. Otvaraju se, zatvaraju i stalno kroz njih neko ulazi, izlazi uz viku i dreku dočaravajući makedonski parlament. Zaduženi za otvaranje vrata konstatno pozivaju sve prisutne da prođu kroz njih jer se odmah iza nalaze vrata koja vode u Evropsku uniju i NATO. Sudeći po ovoj predstavi, stanovnici Vevčana su maestralni glumci.

A šta sledeće godine čeka stanovnike Severne Makedonije kada im u već najavljenu posetu dođe papa? U ovoj državi žive pravoslavci, albanci i muslimani, a njihovu pravoslavnu crkvu ne priznaju ni SPC, ni grčka, ni bugarska crkva. Vevčani su mikro primer za to, u njemu žive pravoslavci, okruženi sa jedne strane albanskim, a sa druge, selima sa muslimanskim stanovništvom. Kažu za sebe da su enklava.

Politika i sile zla u stalnoj su sprezi, a Vevčanci to pokazuju na kreativan način. Iako je svaka maska nosi svoju priču, one se prepliću u konstantnoj interakciji. Makedonska politička godina bila je veoma upečatljiva, ali đavoli i ostali zlikovci su tradicija karnevala.

Na karnevalu, naravno, ima mesta i za mafiju, koja je takođe u sprezi sa politikom. Nekoliko momaka sa „kajlama“, glomaznim prstenjem i još glomaznijim pištoljima pokazuju svoju snagu i moć prskajući publiku okolo brašnom kao kokainom u izobilju.

Vrlo vesela i živopisna družina bilo je i indijansko pleme. Sa vatrom u kotlu i dimnim signalima igrali su plemenske igre šireći okolo pepeo i dim. Uz zvuk zurli, indijanski povici. Ovde je sve dozvoljeno i sve ima smisla. A usamljeni u ovim brdima, kako kažu u enklavi, možda se i Vasiličari osećaju upravo kao Indijanci.

Na kraju karnevala nije kraj. Predstave se igraju i sutra, u istom sastavu i istim intenzitetom. Samo na drugom malom trgu u selu i s novim tradicionalnim ritualom – nakon još jednog defilea kroz selo kakve maske su viđene, na sred trga pali se vatra. Sve maske igraju oko nje i na stotine njih prilazi bacajući pojedine delove svoje maske u plamen. Karneval je time gotov. Treba misliti o sledećem.