Politika jača od pravnih činjenica

Pre nekoliko meseci u Beogradu je održana tribina, odnosno skup, na kojem je bilo reči o presudama Haškog tribunala i njihovom uticaju na dalje odnose, kako unutar Bosne i Hercegovine, tako i u regionu. Tada je Milan Blagojević, sudija iz Banjaluke i član Senata Republike Srpske (savetodavno telo najviših ustavnih institucija RS, prim. aut), upozorio na presude koje sadrže odrednicu „udruženi zločinački poduhvat“, koje bi jednog dana mogle biti materijal za istoričare za osporavanje RS. „Imam ličnu potrebu da ukažem da to nije tako i da Haški tribunal, nastao odlukom Saveta bezbjednosti koji za to nije imao mandat, u svom Statutu nema nijednu pravnu konstrukciju o udruženom zločinačkom poduhvatu“, rekao je Blagojević.

Ta konstrukcija, tvrdi stručna javnost u Republici Srpskoj toliko je usko tumačen termin da preti da iz individualne pređe u kolektivnu odgovornost. Analitičar i pravnik Ibrahim Prohić kaže da je to pitanje mnogo kompleksnije od takvog tumačenja. Prvo, naglašava, ta kvalifikacija nije novost u presudama i drugo, pravne činjenice, pa ni pravosnažne presude ne proizvode efekat u realnosti. „Čuli smo ozbiljne kvalifikacije, ali to neće imati teže posledice na odnose u BiH, ali i regionu. To je zato što ni BiH, ni region nisu spremni za susret sa istinom, ali ni sa zvaničnom sudskom presudom. Radi se o nezrelim društvima, politikama koje nisu sposobne da iskorače iz devedesetih godina. Mi smo danas svedoci da je pravo slabije od politike, odnosno da je politika jača od pravnih činjenica. Mislim da ovo neće imati nikakvih daljih posebnih implikacija u trouglu Sarajevo-Beograd-Zagreb, kao ni u BiH. Sve će se za nekoliko dana zaboraviti i BiH će nastaviti svoju agoniju“, kaže Prohić.

Predizborna godina

Malo ko veruje da bi stvari mogle da krenu na bolje nakon presude, kao uostalom ni nakon bilo koje druge, bez obzira sa koje „strane“ da dolazi. U tom kontekstu ne bi trebalo ni sada očekivati neku vrstu poboljšanja odnosa, jer je ona trebalo da se desi mnogo ranije.

„Glorifikuju se zločini, a ni u jednom trenutku nije postavljeno pitanje žrtava. U presudi je zanimljivo to što se u rezimeu pročitao samo jedan deo i da, za razliku od presude Radovanu Karadžiću, nije pominjan Milošević, Šešelj i svih iz vrha Srbije, već se samo jednom rečenicom uputilo na ’oslanjanje na političko i vojno rukovodstvo’, što jeste detalj kojem bi trebalo dati više pažnje“, kaže analitičarka Tanja Topić. Ona ističe da su i ranije presude na neki način dovodile u pitanje status RS, ali i dodaje: „Ja bih ovu presudu i sve što ide uz nju stavila u kontekst predizborne godine, tako da će sigurno biti inicijativa koje će to pitanje otvarati. Videćemo onda da politički akteri zapravo politizuju svaku od tih presuda na način koji njima odgovara, pri tom se ne suočavajući s razmerama zla koji se desio devedesetih.“

Generalno, malo je onih koji zaista misle da je presuda Mladiću u ovom trenutku i sa ovakvom optužnicom mogla da bude drugačija. Ono što je problem za rukovodstvo RS jeste to što je 70 odsto osuđenih Srba, 22 procenta Hrvata i sedam odsto Bošnjaka, a da su samo za genocid i učešće u vršenju genocida optužena 23 osobe srpske nacionalnosti.

„Postignite bar konsenzus na moratorijum“

Zbog svega toga, teško je očekivati neki konkretan napredak u odnosima unutar BiH, a samim tim i napredak u funkcionisanju države. Upravo ovakve situacije su sredstvo političkim elitama da se dosadašnjom retorikom i dalje održavaju na vlasti, jer za stvarnu produktivnost nisu sposobni. To se uostalom i vidi poslednjih dvadeset godina.

„Ni u jednoj postjugoslovenskoj državi nemamo političara koji ima kapacitet državnika, koji bi iz kulture konfrontacije iskoračio u saradnju i partnerstvo“, kaže Ibrahim Prohić. „Obično se kaže da BiH živi političku krizu, a ja kažem da živi krizu političkog faktora, što je teže, jer takvo stanje ne obećava da bi u narednom periodu moglo da dođe do nekog iskoraka.“ Prohić naglašava da se oko tog pitanja u BiH mora postići minimum dogovora: „Ako niste sposobni za suočavanje sa istinom, postignite konsenzus na moratorijum na ono što se desilo devedesetih godina, jer se oko toga ne može postići ni najmanji konsenzus. I da konačno počnemo da se bavimo konkretnim pitanjima. Ipak, skeptičan sam, jer se taj koncept ne uklapa u našu političku paradigmu.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android