Polemike o broju učesnika demonstracija u Berlinu
3. avgust 2020.
Demonstracije protiv mera uvedenih zbog korona-virusa u Berlinu, pokrenule su brojne kritike i diskusije. Takođe postoje polemike o broju učesnika. Prema navodima policije najpre je ujutru 17.000 ljudi na „Skupu slobode" prošetalo istočnim delom grada. Na kasnijem skupu pod nazivom „Kraj pandemije – Dan slobode", policija procenjuje da je na ulicima bilo oko 20.000 demonstranata.
Na društvenim mrežama sada se masovno pojavljuju postovi u kojim se, bez dokaza, tvrdi da je na protestima učestvovalo oko 1,3 miliona ljudi. Analitičar podataka Fili Krajsel do sada je uočio više od 120 Fejsbuk-grupa i profila koji takve sadržaje šire, među kojima su mnogi radikalni deničari i zagovornici teorija zavere. Takođe se tvrdi da je policija potvrdila da je na protestima bilo 800.000 ljudi, ali takvi navodi od strane policije ne postoje.
Mnogi od tih profila, stranica i grupa su već od ranije poznati po širenju ciljanih dezinformacija. Ali i pored toga oni i dalje koriste Fejsbuk kako bi širili lažne vesti.
Podeljeno na desetine hiljada puta
Takvi sadržaji o korona-demonstracijama trenutno se dele na desetine hiljada puta, između ostalog i od strane političara desničarske stranke Alternativa za Nemačku (AfD), pokazuju analize sprovedene za onlajn portal javnog servisa ARD – "ARD-faktenfinder”, koji za cilj ima sprečavanje širenja lažnih vesti. Iste tvrdnje iznose i desničarsko radikalni mediji, a šire ih i funkcioneri AfD, kao recimo poslanik Bundestaga Petr Bistron. On je objavio da je na demonstracijama učestvovalo "stotine hiljada” ljudi. Njegov komentar glasi: „Koliko dugo ona (misli na kancelarku Merkel) to može da ignoriše?" I poslanik Bundestaga Štefan Pročka (AfD) na Tviteru piše o navodnih 1,3 miliona demonstranata.
U brojnim postovima se pravi poređenje sa Paradom ljubavi (Loveparade) iz 2001. godine, kada se u centru glavnog grada okupilo više od milion ljudi. Tvrdnja iznesena bez ijednog dokaza, da je na demonstracijama bilo 1,3 miliona ljudi, ciljano je širena i tokom demonstracija. Učesnici bi tu brojku trebalo da šire putem društvenih mreža, kazao je jedan od govornika na protestu, na Ulici 17. juna.
Svedoci se ne slažu
Sa druge strane, reporterke i reporteri za ARD-faktenfinder ocenjuju da su novodi policije realistični. Neki od njih smatraju da je broj učesnika bio nešto veći, ali o stotinama hiljada ili više od milion ljudi nema ni reči. Da se tolika masa ljudi okupila, saobraćaj bi u čitavom gradu bio paralisan.
Reporter javnog servisa RBB, Olaf Zundermajer, već godinama prati demonstracije. Čitav dan je bio i na demonstracijama u Berlinu. Prema njegovim procenama, tokom prepodneva je na njima bilo oko 12.000 ljudi, a broj učesnika se onda postepeno povećavao. On smatra da su procene policije realistične.
Kasnije je na Ulici 17. juna bilo oko 20.000 ljudi, možda nešto više, kaže Zudermajer. Ali to je znatno manje nego što ih je bilo tokom Parade ljubavi ili tokom Svetskog prvenstva u fudbalu 2006. godine. Tokom korona-protesta, Ulica 17. juna je bila zatvorena za saobraćaj od Stuba pobede u pravcu Brandenburške kapije i čak taj deo nije bio u potpunosti ispunjen ljudima. Na brojnim video snimcima može da se vidi da je bilo moguće prolaziti kroz protestnu kolonu. Uz to je bilo većih prostora neispunjenih ljudima kod Brandenburške kapije u pravcu Stuba pobede. Samo su oko bine ljudi stajali gusto zbijeni. I to može da se vidi na brojnim video snimcima.
Slike iz vazduha takođe pokazuju da tokom protesta Ulica 17. juna, na potezu između Brandenburške kapije i Stuba pobede nije bila u potpunosti popunjena. Uz pomoć programa „MapChecking" može da se dobija procena koliko ljudi može da stane na određenu površinu. Kada je reč o demonstrantima koji su se u subotu okupili na delu Ulice 17. juna, brojka ni uz velikodušne proračune ne premašuje 20.000.
Sa druge strane, tokom Parade ljubavi Ulica 17. juna bila je prepuna od Brandenburške kapije sve do Stuba pobede, kao i sporedne ulice i parkovi i čitav Trg velike zvezde.
Fotografija sa drugih demonstracija
Pored zbunjujućih poređenja, društvenim mrežama kruže i fotografije sa drugih demonstracija, pa čak i iz drugih gradova. Na fotografijama iz Fejsbuk mesendžera koje je analizirao ARD-faktenfinder, nije protest u Berlinu, već, kako je utvrđeno, protest u Cirihu.
Jedna druga fotografija koja se trenutno naveliko širi je doduše iz Berlina, ali sa protesta "Black Lives Matter", koji je održan 6. juna na Trgu Aleksandar. I takvi sadržaji se masovno šire i često ih prate komentari o medijima koji manipulišu.
Kampanja za dezinformacije
Više je razloga za takva preterivanja. Sa jedne strane kako bi se stekao utisak da tvrdnje organizatora protesta „Kraj pandemije" podržava i deli mnogo više ljudi nego što je to zapravo slučaj. Istovremeno se mediji i policija optužuju da šire laži o protestima. Time se stvaraju slike neprijatelja – verovatno da bi se što je moguće više ujedinio heterogeni pokret koji čine radikalni desničari, zagovornici teorija zavere, protivnici vakcinisanja, ezoteričari, kao i ljudi koji su nesigurni zbog čitave situacija sa korona pandemijom.
izvor: ARD, nemački javni servis