Pokušaj deblokade bez šanse
1. jun 2018.
Već je podne kad ribarski brod sa koga se vijore palestinske zastave, u pratnji više manjih brodova i čamaca, isplovljava iz luke u gradu Gaza. Na brodu su bolesni i nemoćni, oni koji žele da probiju izraelsku pomorsku blokadu, navode organizatori protesta.
Tu blokadu već više od deset godina strogo kontroliše izraelska mornarica. Ona ne dozvoljava palestinskim ribarima da isplove dalje od šest nautičkih milja (oko 11 kilometara) od obale. Ko se usudi da ode dalje, mora da računa s tim da može biti ubijen.
Niko u Gazi nije imao iluzije da će brodovi koji su isplovili u znak protesta zaista i stići do željene destinacije – luke Limasol na Kipru. „Voleo bih da jednoga dana možemo da putujemo u strane zemlje preko mora“, kaže Mohamed Mutair, 21-godišnji student iz Gaze. „Ali Izraelci to neće dozvoliti. Ne želim dalja krvoprolića, ali situacija ovde postaje sve nepodnošljivija. Mi samo želimo slobodu.“
U luku u Gazi došla je i jedna mlada žena. Želi da podrži protest. „Niko nam ne pomaže u tome da imamo normalan život“, kaže 38-godišnja Sulaf Masri. „Ovo je mirna akcija, i da sam hrabrija i ja bih bila sa njima“.
Izraelska vojska smatra da je glavni organizator te akcije – Hamas i ocenjuje da su ti protesti „cinični šou“. Tokom popodneva taj „šou“ je prekinula izraelska mornarica.
Beznadežna situacija
Organizatori tzv. „Marša povratka“ poručuju da je protest imao za cilj da podseti na pomorsku blokadu Pojasa Gaze. Ni datum održavanja nije odabran slučajno: pre osam godina brod „Mavi Mamara“ koji je pokušao da iz Gaze stigne do Turske napale su elitne izraelske specijalne jedinice. Tada je ubijeno devet turskih državljana. „Naši brodovi su poruka da bi blokadu trebalo prekinuti. To je simboličan čin. Iako su mnogi bili svesni da će brodove presresti izraelska mornarica, ipak je dovoljno i to što smo skrenuli pažnja na situaciju u Gazi“, kaže za DW Usama Antar, politikolog sa univerziteta Al Azhar.
Akcija je deo masovnih protesta koji se od kraja marta održavaju u pograničnom području Gaze s Izraleom. U njima je ubijeno više od sto Palestinaca, a hiljade je ranjeno i povređeno. Izrael optužuje Hamas da koristi proteste kao izgovor za terorističke napade. S druge strane, prema rečima organizatora, demonstracije su imale za cilj skretanje pažnje na pravo povratka palestinskih izbeglica na područja koja su morali da napuste u periodu od 1948. do 1967. godine.
Višedecenijska blokada i beznadežna situacija u Gazi najviše utiču na svakodnevni život: vlada hronična nestašica struje, nezaposlenost je visoka, siromaštvo je sve rasprostranjenije, a granice je skoro nemoguće preći. I to su samo neki od problema.
Egipat, koji svoj jedini granični prelaz prema Gazi, u Rafahu, inače drži zatvorenim, sada ga je, za vreme Ramazana, otvorio. Međutim, samo mali broj autobusa tokom dana prelazi granicu, iako se na listi čekanja za odlazak iz Gaze nalazi više od 20.000 ljudi.
Granica i na moru?
Privremeno otvaranje granice tumači se kao gest Egipćana kojim oni žele da smire situaciju. Ipak, ostaje nejasno kako će protesti dalje odvijati. Oni su uzrok velikih diskusija u Gazi, naročito na društvenim mrežama. Nekima je cena koju Palestinci plaćaju životima suviše visoka, a drugi opet ne vide nikakvu alternativu.
„Pitanje je da li su u ovom slučaju važniji ciljevi političkih aktera ili interesi celog društva“, pita se politikolog Antar. Svi stanovnici Pojasa Gaze pate zbog blokade, ali mišljenja o protestima ipak su različita. „Nakon više od deset godina blokade, mnogi ne mogu više. Mnogi žive na ivici egzistencije, bez nade, naročito mlađa generacija. Njima je potrebna budućnost i perspektiva“, zaključuje Antar.
Ali perspektiva uočljivo nestaje. U ponedeljak je izraelski ministar odbrane Avigdor Liberman najavio da će se početi sa podizanjem granice i na moru. Izrael od pre godinu gradi podzemni zid na kopnu – ispod sadašnje granične ograde – kako bi sprečio izgradnju tunela. Dodatna barijera na moru trebalo bi da bude završena već krajem godine.