Pogledaj bolesti u oči!

„Može se dogoditi da Vam prilikom pregleda oftalmolog kaže: „Idite kod ginekologa! Čini se kao da imate karcinom dojke“, objašnjava profesor Valter Konen sa Univerzitetske klinike u Kelnu. On dodaje da ipak nije u stanju da prepozna svaki oblik karcinoma dojke, ali ukoliko je reč o oblicima raka u završnoj fazi, onda se metastaze lako mogu videti i na pozadini oka. „Tada znam da je toj osobi preostalo još samo šest meseci života“, kaže Konen.

Drugim rečima, očni lekar može vrlo često da prepozna bolesti na osnovu pregleda očiju. To su pre svega dijabetes, multipla skleroza, visoki krvni pritisak, reuma ili bolesti jetre. „Žućkasta boja u očima može često da bude znak nekog internističkog oboljenja. Često je reč o bolestima jetre, bilo da reč o akutnom ili hroničnom hepatitisu. U svakom slučaju, što se pre otkrije, utoliko se lakše može i lečiti“, navodi Valter Konen.

Ne samo kratkovidost već i teška oboljenja

Konen navodi da je većina njegovih pacijenata u prvom trenutku veoma iznenađena njegovom dijagnozom. Pogotovo ako je reč o dijabetesu. „Upravo šećerna bolest na očima ostavlja vidni trag. Reč je popuštanju vidnog tkiva kao i o sitnim krvarenjima mrežnjače“, kaže profesor Berthold Zajc, predsednik Nemačkog oftalmološkog društva. On objašnjava da se prilikom pregleda, zenice oka mogu proširiti i do 60 puta što lekarima omogućava detaljnu sliku stanja vida i očiju. „Kada je reč o dijabetičkoj rinopatiji, ona nastaje usled visokog nivoa šećera u krvi što opet uzrokuje oštećenje mrežnjače. To može da dovede do slepila“, kaže Zajc i dodaje da u Nemačkoj godišnje oko 2.000 pacijenata upravo zbog toga u potpunosti izgubi vid. „Možemo reći da u našu polikliniku svakoga dana dolazi oko 60 ili 70 pacijenata. Svakog dana, ili svakog drugog dana imamo slučaj da u očima nađemo nešto što upućuje na neku drugu opštu bolest“, navodi on.

Multipla skleroza, reuma, „Morbus Vilson“

Oftalmolozi mogu da dijagnostifikuju i neke autoimune bolesti, kao što je na primer multipla skleroza (MS). Reč je o neurodegenerativnom oboljenju, bolesti koja „napada“ belu masu centralnog nervnog sistema. Multipla skleroza pogađa produžetke ćelija neurona na kojima pojedini delovi mijelinskog omotača reaguju upalama i tako propadaju. To može da dovede do nepokretnosti. Često je pogođen jedan određeni živac u mozgu koji je odgovoran za pokretljivost očiju. To znači da pacijenti mogu, umesto jedne, odjednom da vide dve slike, a smanjuje se i oštrina vida.

Očni lekari neretko mogu da prepoznaju i reumatska oboljenja. „Promene primećuju i sami pacijenti. Tipični simptomi su, recimo, da imate utisak kao da je sve što vidite u magli. Do tog fenomena dovodi upala prednjih očnih živaca“, objašnjava Zajc. On dodaje da se i bolesti jetre i štitne žlezde takođe mogu ustanoviti preko pregleda očiju. Na primer Bazedovljeva bolest (autoimuna bolest štitne žlezde) pa čak i „Morbus Vilson“ (poremećaj prilikom razmene materije u organizmu, odnosno, tu dolazi do nagomilavanja bakra u tkivima). „Taj poremećaj u očima prepoznaje se preko takozvanog Kajzer Flajšerovog prstena. To je prsten smeđe boje na obodu rožnjače, a formira se upravo zbog nagomilavanja bakra u tkivu. U tom slučaju, pacijent mora hitno na pregled kod interniste“, objašnjava Zajc.

Saradnja raznih medicinskih oblasti

Tokom studija, studenti koji žele da se specijalizuju iz oftalmologije, slušaju i predavanja na temu „Oči i opšta oboljenja“ na kojima upravo mogu da dobiju uvid u povezanost stanja očiju i opšteg stanja organizma. „Ta predavanja pokazuju upravo činjenicu da se oftalmolozi ne bave samo očima već i drugim oboljenjima“, kaže Zajc.

Isto tako, on dodaje da je u medicini itekako važna saradnja raznih lekara. Na primer, ako je reč o tumoru na mozgu, postoji toliko pitanja na koja se može odgovoriti samo pregledom očiju: Događa li se da pacijent povremeno potpuno gubi vid? Moramo li napraviti pregled vidnog polja? Postoji li već oslabljenje očnih živaca?

Drugim rečima, pregled kod očnog lekara u svakom slučaju može da bude od mnogo veće važnosti od samog merenja dioptrije. „Stalno se događa da nas pacijenti hvale i zahvaljuju nam se jer smo im pomogli da prepoznaju neku drugu bolest. Ona se inače ne bi izlečila već bi se verovatno, u potaji razvijala dalje“, kaže Zajc.

Autori: Tobijas Elmajer / Željka Telišman

Odg. urednica: Ivana Ivanović