Pogled iz Beča na Prvi svetski rat

Na sastanak u staroj bečkoj kafani, Borislav Kapetanović kasni dobrih petnaestak minuta. Zadihan je i mnogo se izvinjava. U saobraćaju ga je zadesila gužva, a i na sastanku pre ovog se zaneo i zapričao. Ali, taj sastanak je bio važan. Jedan potencijalni austrijski ulagač želeo je nekoliko informacija o Srbiji iz prve ruke i Borislav mu se rado stavio na raspolaganje. „Mislim da je to osnova za dobre odnose između Austrije i Srbije, kao i između Austrije i Bosne. Poštena i zdrava privredna saradnja su na prvom mjestu, tek nakon toga dolazi sve ostalo. Austrija je jedan od najvećih ulagača u Bosni i Srbiji, i mislim da ta ulaganja mogu da zbliže i te dve zemlje međusobno”, kaže Kapetanović.

Kapetanović je predsednik organizacije koja predstavlja sve srpske klubove u Beču. On održava kontakte sa austrijskim kompanijama koje posluju u Srbiji, radi na integraciji Srba u austrijsko društvo i neguje odnose i sa hrvatskim i bosanskim klubovima u zemlji. Proteklih nekoliko sedmica, Kapetanović tako učestvuje i u raznim javnim diskusijama koje se dešavaju pred stotu godišnjicu početka Prvog svetskog rata. Na tim nastupima Kapetanović se trudi da, kako kaže, smiri situaciju i spusti tenzije. „Trudim se da ublažim neke napetosti ako do njih dođe, jer to nikome ne ide u prilog. Mi tu pričamo o događaju koji se desio pre tačno stotinu godina. Svi već znaju šta se tu desilo i mislim da bi bila najveća greška sada tražiti krivca i krivce za ono što se tada desilo“, objašnjava Kapetanović.

Trajni doživljaj žrtve

Sa takvim stavom, Kapetanović je potpuno na liniji nauke koja istražuje taj istorijski period. To potvrđuje i Oliver Šmit, profesor na Institutu za istoriju Istočne Evrope, pri Bečkom univerzitetu. „U naučnim krugovima o krivici i krivcima se više ne raspravlja. To je jedna veoma politizovana debata, koja je počela još pre 1914, kada smo imali jednostrane optužbe i na političkoj ravni bi bilo veoma važno da se o krivici više ne raspravlja“, tvrdi Šmit. „Naravno da je bitno analizirati uslove u kojima je moglo doći do katastrofe tolikih razmera, ali nikako na način da se za sve to bilo ko optužuje“, dodaje profesor istorije.

Ali to bi bio pogled iz Beča. U Bosni i Srbiji još uvek se raspravlja o tome da li je Gavrilo Princip bio junak ili terorista, a srpski predsednik Tomislav Nikolić izjavio je da bi obeležavanje stote godišnjice od početka Prvog svetskog rata za mnoge mogao da bude povod da Srbiju ponovo stave na optuženičku klupu. „Kada pratite tu raspravu, stiče se utisak da je to isključivo srpska tema. Ne postoje optužbe spolja, niko ih ne iznosi, ali u Srbiji ipak postoji takva percepcija. To je dakle interni srpski problem, da se zemlja trajno, tokom cele istorije, doživljava kao žrtva i u tom kontekstu smeta i nepoželjno je sve što tu percepciju remeti. Mislim da bi sama Srbiji trebalo da povede široku debatu o tome zašto zemlja i danas, sto godina nakon rata, tako senzibilno reaguje na tu temu“, smatra bečki istoričar.

Istorijske činjenice

Tema oko koje opet u Bosni i Hercegovini dolazi do nesuglasica jesu lik i delo Gavrila Principa, kao i pitanje da li je Austrougarska toj zemlji u konačnici donela dobro ili loše, da li je bila saveznik ili okupator. Te rasprave utiču ipak i na stavove onih koji se tom temom bave u Beču i Austriji. Damir Saračević je predsednik Centra za savremene inicijative i takođe čest gost na javnim raspravama ovih dana. On Gavrila Principa na primer, smatra instrumentom velikosrpske politike koja sve do danas pokušava da utiče na pitanja koja se tiču isključivo unutrašnje politike Bosne i Hercegovine.

„Gavrilo Princip je poslat iz Srbije, tamo je i obučen, tamo je i naoružan. On jeste samo jedna figura, ali on je figura jedne ideologije koja Bosni i Hercegovini nije donela ništa dobro“, smatra Saračević. „Mi bi trebalo da spuštamo tenzije i ne bi trebalo da stvaramo napetosti, ali to ne možemo da radimo tako što stvari zataškavamo i prećutkujemo, niti tako što menjamo istorijske činjenice, dodaje on. To je i danas važno podvući, jer se Srbija i danas petlja u stvari koje se tiču isključivo unutrašnje politike BiH“, smatra Saračević.

No i Borislav Kapetanović kaže da bi svi u raspravama trebalo da se drže samo istorijskih činjenica, da ne bi smeli da pokušavaju da menjaju istoriju i da bi i on, kao Srbin, kao i svi ostali, imao nešto protiv ako bi se Gavrilo Princip danas proglasio teroristom, iako je do nedavno u BiH slovio kao borac za slobodu, dodaje Kapetanović.

Ipak, da li bi tim temama trebalo da se bave isključivo istoričari i to bez ikakvog uticaja politike i raznih drugih interesnih zajednica? „Istoričari u celoj Jugoistočnoj Evropi moraju da ulože dosta truda i snage ako žele da ostanu nezavisni i objektivni“, objašnjava Oliver Šmit. „To nije specifično samo za Srbiju. To je medijalni mehanizam kojeg često srećemo i koji istoričarima onemogućava da se o važnim pitanjima izjasne nezavisno i slobodno, jer se od njih očekuje da zastupaju interese države. Bilo bi veoma važno ne praviti ponovo koalicije kakve su bile one pre i za vreme Prvog rata, političke debate ni u kom slučaju ne bi smele da poremete trenutne političke i privredne odnose. To važi, kako za Srbiju i BiH, tako i za celu Evropu.“

Pričajmo o Principu, koncentrišimo se na budućnost

Toga se drži i Borislav Kapetanović. On će se, kaže, i dalje truditi da tenzije spušta, a potencijalne investitore savetuje, po cenu i da, šali se, zakasni na druge sastanke. „Austrija je na Balkanu jedan od najvećih investitora i samim tim veoma važna veza celog regiona sa Evropskom unijom. Naravno da Austrija danas, kao i Monarhija nekada davno, ima sopstvene interese i da ne ulaže na te prostore samo zato što nas voli, to je jasno. Ali svi bi trebalo da se potrudimo da stvorimo jednu zdravu privrednu atmosferu, u kojoj ćemo i mi da profitiramo. Mi možemo da pričamo i o Gavrilu Principu, ali to je prošlost, a nama je preko potrebno da se koncentrišemo na budućnost.“

Autor: Emir Numanović, Beč
Odgovorni urednik: Ivan Đerković