1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Podrška Litvanije Ukrajini – nema znakova umora

2. septembar 2022.

Litvanija nastavlja da podržava Ukrajinu: izbeglice iz te zemlje i dalje su dobrodošle, proširuju se kapaciteti za školovanje ukrajinske dece, a ujedno i intenzivira vojna pomoć susednoj zemlji.

https://p.dw.com/p/4G9Oq
Litvanke sa svojom decom demonstriraju u Vilnjusu protiv ruskog rata u Ukrajini
Litvanke sa svojom decom demonstriraju u Vilnjusu protiv ruskog rata u UkrajiniFoto: Petras Malukas/AFP/Getty Images

Litvanija od početka ruskog napada na Ukrajinu 24. februara pomaže i ukrajinskim izbeglicama i ukrajinskim oružanim snagama. Uprava za migracije iz Vilnjusa navodi da je ta zemlja od 2,8 miliona ljudi do 25. avgusta prihvatila više od 60.000 ukrajinskih izbeglica.

Firme i stanovnici te zemlje-članice Evropske unije i NATO koji zapošljavaju ili nude smeštaj izbeglicama u Litvaniji, mogu da računaju na subvencije. Prema podacima Ministarstva rada i socijalnog staranja, do sada je isplaćeno 1,1 milion evra, a vlada je za to obezbedila ukupno 6,3 miliona evra.

Prema podacima Ministarstva obrazovanja, oko 10.000 dece iz Ukrajine pohađalo je škole u Litvaniji u školskoj godini 2021/22, a još 4.000 prisustvovalo je nastavi putem video-veze iz Ukrajine. U Ministarstvu procenjuju da će ukupan broj ukrajinske dece školskog uzrasta u Litvaniji do početka nove školske godine biti veći od 20.000. Obrazovne institucije u toj zemlji trenutno se intenzivno pripremaju za to povećanje.

-pročitajte još: Mnogi uklanjaju sovjetske spomenike, ali Nemačka „ima obaveze“

Prema rečima ministra odbrane Arvidasa Anusauskasa, Litvanija je Ukrajini do sada isporučila vojnu opremu u vrednosti od oko 123 miliona evra. Osim toga, građani Litvanije su finansirali i nabavku borbenog drona „Bajraktar“ kroz javnu akciju prikupljanja sredstava koju je pokrenuo poznati novinar i aktivista Andrius Tapinas. Za tri dana prikupljeno je gotovo šest miliona evra. Tapinas je nakon toga pokrenuo još jednu akciju za ukrajinsku vojsku u kojoj je do sada prikupljeno oko 1,1 milion evra. Taj iznosi i dalje stalno raste, kaže Tapinas.

Borbeni dron čiju su kupovinu finansirali građani Litvanije
Borbeni dron čiju su kupovinu finansirali građani LitvanijeFoto: Petras Malukas/AFP

„Odbojnost prema svemu što je rusko“

Uz zvanični jezik – litvanski, ruski je jezik koji se najčešće govori u Litvaniji. Prema statističkim podacima, oko 1,7 miliona ljudi govori ruski, dakle daleko više od polovine. Treći najvažniji jezik u zemlji, poljski, govori nešto više od 220.000 Litvanaca.

Oleg Jerofejev, glavni urednik portala „delfi.lt“ s najvećom ponudom na ruskom jeziku u Litvaniji, za DW kaže da se „odbojnost prema svemu što je rusko – ruskom jeziku ili onim što je povezano s ruskom kulturom, a što je podstaknuto ruskom invazijom na Ukrajinu, može osetiti i u Litvaniji“.

-pročitajte još: Zašto je Kalinjingrad toliko važan za Rusiju?

Ruski – jezik za sporazumevanje

Pa ipak, Jerofejev je uveren da je „to više fenomen izazvan stresom i šokom koje smo svi doživeli nakon invazije“. On ističe da su se mnogi pripadnici izvorne ruske manjine u Litvaniji javno oglasili osuđujući Rusiju i podržavajući Ukrajinu.

Litvanski stručnjak za dezinformacije Viktor Denisenko ukazuje pritom na zanimljive društvene procese u zemlji: „Ljudi možda imaju averziju prema ruskom jeziku, ali u isto vreme, ruski se u Litvaniji od početka rata sve više čuje. Mnoge izbeglice iz Ukrajine koji malo ili nimalo ne znaju svoj maternji jezik, govore ruski, i koriste taj jezik za komunikaciju sa ljudima u Litvaniji“, objašnjava Denisenko.

„Putine, Hag te čeka“, piše na ulici ispred ruske ambasade u Viljnusu (fotografija iz aprila 2022.)
„Putine, Hag te čeka“, piše na ulici ispred ruske ambasade u Viljnusu (fotografija iz aprila 2022.)Foto: David Ehl/DW

Kremlj nije Rusija

Aleksander Radčenko, advokat, aktivista i savetnik predsednika litvanskog parlamenta, primećuje da su, „od početka rata vodeći litvanski političari, poput premijerke Ingride Simonite i predsednice parlamenta Viktorije Cmilite-Nilsen, apelovali na ljude da naprave jasnu razliku između Rusije, Kremlja i onih Rusa koji učestvuju u napadu na Ukrajinu – i domaćih Rusa u Litvaniji, odnosno onih Rusa iz Rusije koji beže iz svoje zemlje, jer ne podržavaju Putinove akcije“.

Litvanci, tvrdi Radčenko, potpuno razumeju da „negativan stav prema ruskom jeziku može uticati i na ljude koji su pobegli od režima u Kremlju“. Zato, dodaje, u litvanskom društvu „postoji dosta tolerancije ako neko ko živi i radi u komšiluku govori ruski“.

Andžej Pukšto, politikolog i predavač na Univerzitetu Vitautas Magnus u Kaunasu, kaže da „većina stanovništva podržava Ukrajinu i njen narod u borbi protiv napada Rusije“. Predanost Litvanaca je „još uvek veoma jaka, nema znakova umora – spremnost da se pomogne i dalje postoji, kako među političarima, tako i među običnim građanima.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.