Pobuna protiv premijera?

Još jednom, ružna reč: Mnemonio, odnosno memorandum o štednji, piše grčka štampa. Samo omraženi izraz „Trojka“ pripada prošlosti i to zato što grčki ministar finansija Euklid Cakalotos u poslednje vreme ne pregovara sa tri, već sa četiri institucije: Pored Evropske unije, Međunarodnog monetarnog fonda i Evropske centralne banke, tu su i predstavnici Evropskog mehanizma za stabilnost (ESM) osnovanog 2012.

Poslednja runda pregovora u elitnom hotelu u Atini trajala je 22 sata. Sporazum je u osnovi postignut, radi se samo još na nekoliko detalja. Prema izveštajima, sporazum se sastoji iz dva dela: u prvom delu grčka vlada se obavezuje na novi Memorandumom o štednji za naredne tri godine i zauzvrat dobija finansijsku pomoć u iznosu od preko 60 milijardi evra. Taj iznos teško da će biti dovoljan da pokrije finansijske potrebe zemlje do kraja 2018. godine: prema sadašnjim procenama to je skoro 85 milijardi dolara.

Zbog toga Grčka mora da doda 25 milijardi iz sopstvenih prihoda, na primer od privatizacije. U drugom delu sporazuma, na 60 stranica, navedene su prior actions: to su hitne reforme koje Atina mora da započne pre nego što kreditori prebace prvi evro u Grčku. U te hitne mere spada ukidanje poreskih privilegija, povećanje poreza za poljoprivrednike, otežavanje odlaska u prevremenu penziju, kao i uvođenje tačnih kriterijuma za zapošljavanje u određenim zanimanjima.

U borbi protiv sopstvene stranke

Grčki premijer Aleksis Cipras ima konkretan raspored: u sredu (12.8). je savetovanje u specijalizovanim odborima u parlamentu, u četvrtak se glasa u plenumu, a u petak ministri finansija evrozone daju zeleno svetlo za sporazum. Pitanje je da li će Cipras uspeti da ispuni taj plan, naročito zato što se u njegovoj stranci uvežbava pobuna.

Na svojoj internet-stranici „Iskra“, radikalno krilo Sirize poziva narod da se „bori do kraja protiv mera štednje". Potpredsednik parlamenta Aleksis Mitropulos u jednom TV-intervjuu je rekao da je memorandum „manifest tačerizma“ koji ne može da sprovede ni jedna vladu u ovoj zemlji, a pogotovu ne levičarska vlada. „Predstavnici naroda i političke stranke nisu ni shvatili koliko su strašne mere štednje“, rekao je Mitropulos koji je inače doktorirao ekonomiju u SFR Jugoslaviji. Ipak, on nije hteo da dâ jasan odgovor na pitanje da li će u parlamentu glasati protiv sporazuma. Rekao je samo da je siguran da se sve više poslanika Sirize suočava sa velikim dilemom u vezi sa predlogom premijera.

Predsednica parlamenta Zoi Konstantopolu, koja je posebno popularna u levom krilu Sirize, a naročito među mladima, otpor pruža veoma suptilno: u utorak je ta ratoborna pravnica na opšte iznenađenje saopštila da prezidijum parlamenta može da se okupi tek u sredu kasno uveče. Time se čitava procedura produžava i glasanje u plenumu će biti moguće tek u petak. Ako to tako i ostane, novi Memorandum neće moći da bude odobren pre važnog sastanka ministara finansija evrozone u petak (14.8).

„Sve ukazuje na to da Siriza suočava sa raskolom“, ocenjuje za DW politikolog Jorgos Cogopulos. Nakon glasanja u parlamentu, Cipras možda neće imati izbora. Ali, podela je verovatno i prilika za premijera, smatra Cogopulos: „Ako se Cipras ratosilja radikalne levice, onda bi, sledeći primer italijanskog premijera Rencija, mogao da stvori većinu u parlamentu koja je za reforme – i to bolje formiranjem nove koalicione vlade, nego na novim izborima.“