Po čemu se razlikuju sunčanica i toplotni udar?

Kod velikih vrućina može da dođe do sunčanice - pregrevanja glave i mozga, usled prekomernog izlaganja glave i vrata Suncu. To može dovesti do klasičnih simptoma kao što su glavobolja i mučnina.

Toplotni udar - pogađa celo telo. Uzrok ne mora nužno biti previše sunca. Preterano korišćenje saune ili fizički napor na velikoj vrućini i u zagušljivom okruženju takođe može dovesti do toplotnog udara.

Automobil kao rerna

Kada je napolju temperatura 32 stepena celzijusa, u unutrašnjosti automobila posle pola sata temperatura raste na 48, a posle sat vremena na 58 stepeni. To je opasno po život jer ljudsko telo mora da bude u stanju da održava temperaturu od 37 stepeni. Kod ljudi pogođenih toplotnim udarom telesna temperatura se popne na 40 stepeni. To nije samo neugodno već može dovesti i do smrti.

Bebe i manja deca su posebno ugroženi, pošto njihovo telo ne poseduje toliko znojnih žlezda kao telo odraslih, koji ih imaju između 150 i 350 po kvadratnom centimetru kože. A te žlezde između ostalog imaju zadatak da hlade naše telo. Broj žlezda zavisi od dela tela, a najveća koncentracija je na dlanovima i stopalima – između 360 i 370.

I za starije osobe je opasno izlaganje ekstremnim temperaturama. Često ti ljudi imaju tegobe sa pritiskom ili srčane tegobe. Po velikim vrućinama srce mora da radi mnogo intenzivnije nego na normalnim temperaturama. Posle operacije srca ili ako su krvni sudovi oštećeni, starije osobe su izložene opasnosti da dobiju toplotni udar.

Ali ni potpuno zdravi ljudi koji retko imaju zdravstvene tegobe na velikim vrućinama nisu bezbedni. Recimo, ako naporno treniraju za vreme velikih vrućina i prekorače granicu. To važi i za ljude koji po vrelim danima na suncu obavljaju teške fizičke poslove – kao recimo putari.

Znojenje je životno važno

Kada je spoljna temperatura visoka, prokrvljenost kože se povećava i telo pokušava da se ohladi putem kože i krvotoka. Počinjemo da se znojimo. Graške znoja na koži isparavaju i tako makar donekle hlade telo. Ali kada dođu ekstremne vrućine može se desiti da sistem hlađenja zakaže.

Dnevno gubimo između pola litra i nekoliko litara tečnosti, 99 odsto te tečnosti je voda.

Za regulisanje čovekove telesne temperature odgovorna je vrsta znojnih žlezda koja se stručno zove ekrina žlezda. Njih najviše ima pod pazuhom, dlanovima, ali i na čelu. Prečnik im je do 0,4 milimetra.

Naše telo ima između dva i četiri miliona tih sićušnih žlezda. Znoj se proizvodi u delu žlezde koji izgleda kao klupče vune. Jednim kanalom znoj se odvodi na površinu kože. Tamo se tečnost raspoređuje u obliku sitnih kapi znoja. Sve dok to funkcioniše, naše telo izlazi na kraj sa vrućinom.

Ali ako više nije u stanju da koristi sopstveni rashladni sistem, postaje opasno – preti sunčanica.

Sunčanica - važno je sačuvati hladnu glavu

Kada čovek dobije sunčanicu, njegovo telo je pregrejano, a najčešće je glava bila predugo izložena suncu. Glavobolja je uglavnom prvi simptom sunčanice. Ostali simptomi su bol u leđima, iscrpljenost, a ponekad mučnina i povraćanje.

Ovi simptomi nastaju usled pregrejanosti moždanih opni. Tako može doći do takozvanog aseptičnog meningitisa, upale moždane opne koja nije prouzrokovana bakterijama. Obolele osobe najčešće imaju vrtoglavicu, dezorijentisanost u nekim slučajevima i gubitak svesti. Tada je lekarska pomoć neophodna.

Ljudi koji su dobili sunčanicu moraju se odmah odvesti u ohlađenu okolinu, i moraju da legnu na leđa. Glava i gornji deo tela moraju biti izdignuti. Vlažne hladne maramice mogu pomoći da se ohlade neki delovi tela, na primer vrat. Obolele osobe bi trebalo da unose dosta tečnosti u organizam.

Toplotni udar je katastrofa za organizam

Opasniji od sunčanice je - toplotni udar – dovodi do rasta unutrašnje temperature na 40 stepeni. Tada je moguće da dođe i do poremećaja vida i teškog disanja. Takvo stanje može brzo dovesti do ugrožavanja života. Telo nema više ni jedan način da smanji telesnu temperaturu. Puls je ubrzan, disanje isprekidano, krvni pritisak pada.

To može dovesti do upala i do ozbiljnog oštećenja nekih organa. Ako se pacijentu ne pomogne na vreme može doći do potpunog otkazivanja organa.

Za vreme ekstremnih vrućina, naše prirodno telesno hlađenje vrlo brzo nailazi na limit. A stariji ljudi često ne piju dovoljno tečnosti. Telo onda ne može da proizvede dovoljno znoja, pa tako ne može ni da se ohladi.

U mnogim slučajevima je najbolje pozvati lekara. A kako izbeći sunčanicu ili toplotni udar? Odgovor je jednostavan – što manje se izlagati suncu po ekstremnim vrućinama i unositi što više tečnosti u organizam.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.