Nemačka zapošljava negovatelje iz Srbije

Nacionalna služba za zapošljavanje i Nemačka savezna agencija za rad (BA) su 2013. godine potpisale sporazum o privremenom zapošljavanju medicinskog osoblja kroz projekat Triple Win, koji se već tri godine uspešno realizuje.

“Preko Nacionalne službe za zapošljavanje je u Nemačku došlo oko 300 medicinskih sestara“, kaže Jelica Vojnović, načelnik odeljenja za normativno-pravne poslove Nacionalne službe za zapošljavanje.

„Kada je reč o drugim zanimaljima, mi radimo samo na zahtev poslodavca. Ako on prijavi potrebu za zapošljavanjem, onda radimo posredovanje. Do sada smo imali samo prijavu potrebe za medicinskim osobljem“, ističe Vojnović.

Važna saradnja na putu u EU

Cilj saradnje je eliminacija ilegalne migracije iz Srbije. Saradnja sa drugim zavodima za zapošljavanje i tržištima rada kako u Nemačkoj, tako i drugim zemaljama članicama EU, važna je za Srbiju i njenom evropskom putu. Pre svega je to važno radi „Poglavlja 2" koje se tiče pristupa tržištu rada. U sklopu tog poglavlja i razvoja mreže EURES (Evropska služba za zapošljavanje) mora se stvoriti saradnja sa drugim tržištima rada EU gde bi Srbija jednog dana, kao prunopravna članica EU, mogla na pravi način odgovoriti svim izazovima koje sa sobom nosi mreža EURES.

„Sa svim zemljama zapadnog Balkana imamo tesnu saradnju koja se sve više fokusira na razne aspekte", kaže Kea Deker, šefica odeljenja za međunarodnu saradnju u Centralnom uredu za posredovanje u međunarodnom i stručnom zapošljavanju u nemačkom Zavodu za zapošljavanje.

„Kada je reč o Srbiji i BiH, sarađujemo na polju zapošljavanja stručne radne snage. Pre svega se radi o tome da se građani regiona informišu o tome kako se iz regiona, u okviru radne migracije, može doći u Nemačku“, kaže Deker.

Posao umesto azila

Vrednosti valjane informacije su svesni i odgovorni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Ova služba u Srbiji ima sedam migracionih servisnih centara koji deluju u svim većim gradovima (Beograd, Niš, Novi Sad, Novi Pazar, Bor, Kraljevo i Kruševac). Gotovo 60 odsto nezaposlenih, koji su se obratili ovim centrima, želeli su da odu upravo u Nemačku. Najveći broj osoba, uglavnom starosti od 25 do 29 godina, koji su se raspitivali za posao u Nemačkoj, je iz urbanih sredina.

Jelica Vojnović, koja je nedavno sa kolegama iz šest zemalja Zapadnog Balkana boravila na stručnom savetovanju u Bonu, kaže da je Srbija sa nemačkim društvom za međunarodnu saradnju (GIZ) potpisala ugovor o projektu „Dimak" u okviru kojeg će Srbiji biti pružena pomoć da podigne kapacitetet migracionih servisnih centara. Trenutno imamo sedam migracionih centara u Srbiji. „Nama je cilj da se ti kapaciteti što više povećaju jer jednog dana, kada budemo član EU, to treba da preraste u EURES mrežu“.

Otkako je šest zemalja Zapadnog Balkana u Nemačkoj okarakterisano kao "zemlje sigurnog porekla", smanjio se broj zahteva za azil, ali povećao broj zahteva za posao. Od početka ove godine je iz šest zemalja Zapadnog Balkana: Albanija, BiH, Kosovo, Makedonija, Crna Gora i Srbija, preko Zavoda za zapošljavanje u Nemačkoj zaposleno više od 3.300 radnika. 

Nostrifikacija diploma i očekivanja

„Iz regiona u Nemačku dolazi stručna radna snaga. Međutim, mnogi ne rade posao koji je adekvatan njihovoj kvalifikaciji", kaže Kea Deker. Bez obzira što su u Srbiji ili nekoj drugoj zemlji Zapadnog Balkana stekli diplomu za određeno zanimanje, oni u Nemačkoj u toj branši rade kao asistenti. „Mi to želimo da promenimo. Želimo da kvalifikovana radna snaga iz regiona u Nemačkoj radi ono za šta je i kvalifikovana", kaže Dekerova.

Iako Nemačkoj nedostaje medicinskog osoblja, prilikom podnošenja zahteva se ipak moraju poštovati određeni kriterijumi. Na prvom mestu je diploma javne ustanove o završenoj srednjoj medicinskoj školi opšteg smera ili smera za pedijatrijskog tehničara, znanje nemačkog jezika - minimum B1, te šest meseci radnog iskustva.

Građanima Srbije koji su zainteresovani za zaposlenje u Nemačkoj se savetuje da se dobro raspitaju o budućem poslodavcu i podršci koju će im pružiti prilikom priznavanja njihove diplome u SR Nemačkoj. Naime, pojedini poslodavci ne pružaju nikakvu podršku radnicima kada je reč o priznavanju diplome. Drugi opet dozvoljavaju da te osobe rade dok ne polože ispit, odnosno dok njihova doploma ne bude priznata.To je jedan od uslova za neograničenu radnu dozvolu, produžetak boravišne dozvole i na kraju spajanje porodice.

„Kada je reč o spajanju porodice, ta tema je veoma komplikovana i zahteva stručno znanje. Sve je potrebno raditi u dogovoru sa odgovornim uredom za strance, nemačkom ambasadom ili stručnim osobama", kaže Ditmar Bandke, koji je u Direnu pored Kelna otvorio kancelariju u kojoj medicinskom osoblju i negovateljima pruža informacije o zapošljavanju u Nemačkoj.

Bandke kaže da se zahtev za spajanje porodice najranije može podneti nakon isteka probnog rada, koji obično traje šest meseci, jer tek nakon tog perioda se može govoriti o konkretnijem radnom ugovoru. Obrada dokumentacije u Nemačkoj ambasadi traje oko tri meseca jer se sve mora odvijati u saradnji i uz odobrenje ureda za strance.

„Za veću porodicu je potreban veći stan i mesečna primanja moraju biti dovoljna za izdržavanje porodice, plaćanje kirije, grejanja, struje, vode, osiguranja, odeće, obuće... Kao dokaz da to prilažu se tri poslednje platne liste", kaže Bandke. Za kvalifikovane negovatelje to i nije problem, dok je spajanje porodice za osobe koje rade kao asistenti negovatelja, to teško i skoro nemoguće izvodivo.

„Svi koji planiraju da rade u Nemačkoj, moraju se na vreme informisati i potražiti stručni savet. Jer na kraju, ako sve ne bude realizovano, razočarenje je veliko i planovi o zajedničkoj budućnosti sa porodicom u Nemačkoj se rasprsnu kao mehur od sapunice", kaže Bandke.