Plastika na lošem glasu
8. novembar 2017.
Klaus Jablonski već je prodao 129 specijalnih vrećica, ili bolje rečeno mrežica za višestruku upotrebu. On radi u jednoj od sto prodavnica nemačkog trgovinskog lanca REWE koji je objavio rat običnim plastičnim kesama. Akcija traje od oktobra i na štandovima sa voćem i povrćem testira se prodaja vrećica za višestruku upotrebu. I umesto da posegnu za plastičnim kesicama, kupci radije kupuju mrežice. Napravljene su od stabilnog poliestera i mogu se višestruko upotrebljavati. Na taj način se štedi na plastici, a kod kupaca stvara osećaj da doprinose zaštiti životne sredine.
I nije tako samo u tim prodavnicama – svuda u svetu pokušavaju da plastiku koriste što manje. Otkako je Evropska unija donela odluku da godišnju potrošnju plastičnih kesa smanji na 40 po glavi stanovnika, u Nemačkoj su iz mnogih supermarketa nestale jednokratne plastične kese za voće i povrće, ili su se počele da se naplaćuju. Neke od zemalja otišle su i korak dalje: Kenija je recimo zakonom zabranila proizvodnju i uvoz plastičnih kesa.
Plastika je na lošem glasu. Zagađuje okeane i izaziva štetu jer preko lanca ishrane, u vidu nano-čestica, dospeva u ljudski organizam. Akcije poput ovakvih omiljene su kod kupaca, ali mrežice za višestruku upotrebu nisu baš omiljene jer su – takođe od plastike. Pored toga postoje i druge namirnice i roba koja se u supermarketima pakuje u plastiku, odnosno plastične posudice ili čaše, podseća Frederik Vurm. On radi na institut „Maks-Plank“ u Majncu i istražuje fizikalnu hemiju polimera i razgrađivanje plastike.
Dobar ekološki bilans
„Tanke plastične kese, u odnosu na druge plastične kese i ambalažu, imaju veoma dobar ekološki bilans. Čak ni kesa od papira ne daje bolje rezultate“, kaže Gerhard Kočik, stručnjak za ambalažu u nemačkoj Saveznoj službi za zaštitu životne sredine. Plastične mrežice za voće napravljene su od veoma tanke folije i za njihovu proizvodnju gotovo i da nisu potrebni resursi. „Platnene torbe kao alternativa su teže i za njih vam je potreban pamuk i komplikovan proces proizvodnje“, dodaje Kočik. Alternativa u obliku plastičnih mrežica za višestruku upotrebu isplati se samo kada se one koriste mnogo puta.
„Važno je i pravilno zbrinjavanje otpada koji se sastoji od mrežica za višekratnu upotrebu“, smatraju Vurm i Kočik. „Kada se sve uredno razgradi, onda ne bi trebalo da imamo dodatni problem sa otpadom, u najmanju ruku ne u našem, zapadnom svetu“, kaže Vurm i objašnjava: plastika je problematična samo kada nekontrolisano dospeva u prirodu. Kenija je morala da zabrani plastičnu ambalažu jer nema dobar sistem recikliranja. Za razliku od toga, građani Južne Koreje upotrebljavaju mnogo više plastičnu ambalažu od Nemaca, ali imaju i veoma dobar menadžment kada je reč o zbrinjavanju otpada.
Podizati svest
Katarini Istel iz Nemačkog saveza za zaštitu prirode (NABU) kaže da višekratne mrežice nisu idealno rešenje. Ona savetuje REWE kako bi došli do idealnog rešenja. „Naravno da možemo da se sporimo oko toga od čega se mrežice proizvode, ali ne radi se o tome. Super je što jedan lanac supermarketa uvodi takvu alternativu i integriše je u prodajni proces.“ Mreže su na dohvat ruke pored voća i povrća i mogu odmah da se upotrebe.
I Frederik Vurm se zalaže za promenu svesti. „Ta svest mora da postoji kod svih nas. Plastika je vredna sirovina i nismo je ranije cenili. Bila je na bacanje i raspoloživa u ogromnim količinama. Plastika je nepravedno na lošem glasu. Ne smemo da zaboravimo ni njene dobre strane. Mleveno meso i dalje iz higijenskih razloga želim u plastičnoj ambalaži. Za to je plastika dobra. Ali kao i u svemu drugom, mora se paziti da se s njenom upotrebom ne pretera“.