Peške u Kanadu

Na jugu Monitobe vlada ledena hladnoća. Mnoge porodice, žene i deca probijaju se kroz snegom pokrivena polja i nanose koji gdegde sežu i do pojasa. 12 kilometara deli američku granicu od kanadskog mesta Emersona. Velika je opasnost da zalutaju i smrznu se. Nedavno je na naslovnicama završila priča o dva mlada muškarca iz Gane koji su zbog ekstremnih promrzlina izgubili prste na nogama i rukama.

Sve više migranata pokušava da pešice pređe iz SAD u Kanadu. „Bojimo se jer ovi ljudi hodaju u uslovima ekstremne hladnoće i rizikuju zdravlje i život", kaže Rita Šahal, direktorka humanitarne organizacije u Manitobi koja brine o izbeglicama i migrantima u toj pokrajini na istoku Kanade. Obaveštava nas da je od aprila prošle godine samo u Manitobi podneto 300 zahteva za azil. U godinama pre toga ovaj broj nije prelazio 70.

Strah od vlasti i društvene klime

Šahal veruje da za ovaj porast ima više razloga. Mnogi se u SAD nakon što je na vlast došao Donald Trump više ne osećaju sigurno i ne očekuju fer tretman u odlučivanju o svom zahtevu za azil. Drugi su pak zabrinuti zbog političke i društvene klime koja trenutno vlada u.

Većina tražilaca azila kanadsku granicu prelazi u blizini Emersona. To selo s oko 700 stanovnika je 110 kilometara udaljeno od glavnog grada pokrajine Vinipeg i graniči s američkim saveznim državama Minesotom i Severnom Dakotom. Samo tokom prvog vikenda u februaru su prema navodima Nacionalne policijske službe granicu ilegalno prešle 22 izbeglice, a još 21 u sedmici nakon toga. Sličan trend se primećuje i u drugim pograničnim delovima Kanade. Izbeglice prelaze granicu na više mesta duž prilično porozne granice duge 9.000 kilometara.

Mnogi tražioci azila koji su dospeli u Manitobu potiču iz Somalije, Eritreje i Džibutija. Zbog učestalog ilegalnog prelaženja granice u blizini Emersona, lokalne vlasti su organizovale krizni sastanak s predstavnicima policije, granične službe i političarima.

Megi Jeboa (na naslovnoj fotografiji) je socijalna radnica i predsednica Unije Ganaca u Manitobi. Ona priča da mnoge izbeglice koje su došle u Kanadu zapravo to uopšte nisu želele. Ali njima su savetovali da se autobusom dovezu do Mineapolisa ili dalje na sever Minesote, da onda uzmu taksi do granice i da će onda pešice preći bez problema.

Sigurna zemlja?

Direktorka Kanadskog veća za izbeglice (CCR) Dženet Denč pak ukazuje da tražioci azila moraju da se upuste u opasne pustolovine kako bi došli na kanadsku teritoriju. Razlog je, objašnjava, „sporazum o sigurnim trećim zemljama" iz 2004. sklopljen između Kanade i Sjedinjenih Država. Ove dve zemlje sebe vide kao „sigurne zemlje" i u tom sporazumu stoji da izbeglice moraju zatražiti azil u prvoj zemlji od te dve u koju dođu.

Kada bi se sporazum sasvim poštovao, tražioci azila bi odmah trebalo da budu vraćeni u SAD. Ali nakon Trampovog spornog pokušaja zabrane ulaska u SAD državljanima određenih zemalja, organizacije za zaštitu ljudskih prava poput kanadskog ogranka Amnesti internešnala su zatražile da se poništi ovaj sporazum. „Ovih dana je, blago rečeno, nerealno verovati da su SAD sigurna zemlja za izbeglice", kaže Aleks Nejv, direktor kanadskog Amnstija.

Kanadski ministar za imigraciju i izbeglice Ahmad Husen je pak nedavno izjavio da sporazum važi obrazlažući to činjenicom da Trampov nalog ne ugrožava program azila u SAD. Na upit DW jedna portparolka ministarstva dodaje da će Kanada pratiti razvoj situacije, ali da je sporazum važan u saradnji Kanade i SAD.

Iako je za špekulacije još prerano, Rita Šahal veruje da će broj ilegalnih prelazaka granice znatno porasti kada zatopli.