Pevačica s bradom prkosi konzervativnoj Evropi

„Ne pada mi na pamet da se obrijem. Ja nisam žena, kod kuće sam zapravo jedan lenji muškarac. Lik koji tumačim, osmišljen je namenski. Želim svima da pokažem kako je sve moguće, kada u nešto verujete“, izjavila je Končita Vurst (Conchita Wurst), jedna od sinoć izabranih finalista.

Otkad postoje dva evrovizijska polufinala (2005), Austrija nije imalo mnogo sreće sa svojim predstavnicima. Ali i oni kojima je to pošlo za rukom, nisu se baš proslavili zavidnim plasmanom u finalnoj večeri. Ovoga puta bi to moglo da se promeni. Najveću pažnju od apsolutno svih učesnika, u svakom pogledu privlači 25-godišnji Tomas Nojvirt, koji za sebe kaže da je „polno neutralan“.

Končita: „Bradu, neću obrijati

Travestit iz Beča, rodom iz Gmundena, nije ni prvi, a zasigurno ni poslednji pripadnik LGBT zajednice među evrovizijskim takmičarima. Ipak, odavno se nije diglo toliko prašine oko nastupa jednog besprekorno našminkanog muškarca u dugoj haljini. Belorusija je brže bolje pokrenula peticiju, zahtevajući da se prenos tokom njegovog nastupa prekine (što se uprkos brojnim špekulacijama, na kraju ipak nije dogodilo). A iz Moskve su stizali komentari kako „austrijski perverznjak vređa Ruse“. Ipak, uzaludno, jer Tomas je na kraju ipak ušao u finale, a uvrede sa istoka Evrope nimalo ga ne dotiču.

U finale koje će biti održano u subotu 10. maja, ušli su i Slovenci, potvrdivši time da podrška „iz susedstva“ nije neophodna da bi se ostvario dobar rezultat. Doduše, u međuvremenu se zavrtela nova teza, kako je Sergeja Ćetkovića (u finalu nastupa osmi) i Tinkaru Kovaču (pevačicu i autorku sa značajnim evrovizijskim iskustvom), u finale ugurala dijaspora, koja nevažno iz kojih krajeva bivše Jugoslavije, nije imala za koga drugog da glasa. Čak i da u tome ima neke logike, ne bi trebalo zaboraviti da o sudbini takmičara odlučuje i stručni žiri, a u njihovim redovima nema mnogo Zapadnom Balkanu naklonjenih muzičara i ljudi iz sveta zabave.

„Čudan je to osećaj, teško ga je opisati. Ali kada sam izašla na scenu imala sam utisak kao da je cela Slovenija uz mene. Mala smo mi zemlja sa svega dva miliona ljudi“, rekla je Tinkara Kovač, koja se ne odvaje od svoje flaute, nazivajući je u gotovo svakom intervjuu svojom trećom rukom (u subotu će nastupiti sedamnaesta).

Pevanje na maternjem bolje prolazi?

Pored činjenice da u muzičkoj industriji danas nema mnogo živih instrumenata poput flaute, ne bi trebalo zanemariti ni podatak da se i Slovenija, poput Crne Gore, odlučila za verzije pesama na maternjem jeziku (Tinkarin „Splet“ je u refrenu doduše bio na engleskom). Možda je upravo to razlog zbog kojeg je Tijana Dapčević, koja je ove godine predstavljala Makedoniju, ostala kratkih rukava (To The Sky).

Ulazak sve tri zemlje sa prostora bivše Jugoslavije (koliko ih ove godine na Evroviziji u Kopenhagenu učestvuje) bilo bi vanserijsko iznenađenje. Mada se neizbežno nameće utisak da je izgleda bilo neophodno da se „povuku“ znatno dominantnije, Srbija, Hrvatska i Bosna i Hercegovina, ne bi li, za promenu, barem Slovenci i Crnogorci došli do izražaja.

Pesmom protiv dugova!

Pomenimo i predstavnike zemlje „sa dugovima do guše“, koja je silom prilika, jedna od retkih zemalja koja je 2006. godine, kao domaćin Evrovizije u Atini, na tom događaju uspela da zaradi nešto novca. Harizmatični, mladi i uvek dobro raspoloženi Nikolas Raptakis, Teofilos Puzburis i Šejn Šuler (Freaky Fortune feat. RiskyKidd) iz Grčke, u svojoj pesmi nebrojeno puta, nimalo slučajno, uzvikuju i pevaju „ustani“ (Rise Up).

„Naš nastup je zbog toliko skakanja otkačen. Ali su se te reči pretvorile u pokret, što smo i priželjkivali. Mi želimo da pre svega mladi ljudi u našoj zemlji, plesom i pesmom odgovore na sve muke“, objasnio je Raptakis.

Australijski debi

Osim Grčke, Austrije i Slovenije, plasman u finale osigurali su još i Švajcarska (Sebalter), Poljska (zgodne „Slovenke“ u narodnim nošnjama, koje odbacuju kritike da im je pesma seksistička), Rumunija (Paula i Ovi, uspešni evrovizijsku učesnici iz 2010), Norveška (Karl Espen), Malta (Fajerflajt), Belorusija (Teo, koji ne želi da se devojke prema njemu ophode kao prema „slatkišu“) i Finska (izuzetno mladi rokeri Softendžin, kojima se nedvosmisleno smeši uspešna karijera, kako god prošli na ovom takmičenju).

Za nastup u revijalnom delu takmičenja, posle decenija „ubeđivanja“ Evropske radiodifuzne unije, uspeli su inače da se izbore i u Australijanci, koji su Evrovizijom opčinjeni, verovatno kao svi Evropljani zajedno. Džesika Mauboj je po prvi put istoriju ime ove zemlje pevala pred 11.000 posetilaca u areni, ali i za milione gledalaca širom Evrope.

Dva sata po završteku druge polufinalne večeri, potvrđen je i redosled izvođenja pesama u velikom finalu, koje se po tradiciji emituje subotom, u devet sati po srednjeevropskom vremenu.