Pesma Evrovizije: uvek je bilo mnogo politike

Da li je takmičenje za Pesmu Evrovizije (ESC) političko ili nije? Ta debata prati najveći evropski muzički događaj iako u statutu Evropske radiodifuzne unije stoji da je ESC sasvim apolitičan i da su političke parole zabranjene.

Ali, sve je više pesama s političkim stavom protiv rata ili kršenja ljudskih prava, druge pesme se mogu opisati kao prilog feminizmu ili borbi za raznolikost.

Organizatori, uprkos tome, kao papagaji ponavljaju da se radi o muzičkom događaju i da onde ne treba da bude politike.

Izrael u žiži

Ova godina već miriše na politiku. Izrael je na meti kritike zbog žestoke odmazde posle terorističkih napada islamističkog Hamasa.

Izrael učestvuje na Takmičenju za Pesmu Evrovizije već više od pola veka i s vremena na vreme se u tim nastupima ogledalo stanje konflikta na Bliskom istoku. Recimo, 1973. je predstavnica Izraela nastupila pod posebnim merama obezbeđenja, jer su samo nekoliko meseci ranije palestinski teroristi ubili izraelske sportiste u Olimpijskom selu u Minhenu.

Pevačica je navodno nosila i pancirni prsluk, publika je tokom pesme morala da sedi, a fotografi su najpre morali da snimaju plafon, kako bi pokazali da kamere nisu prikrivene puške.

Posebne se mere spremaju i za ovogodišnji nastup Eden Golan. Više država-članica Radiodifuzne unije tražilo je da ta izraelska predstavnica uopšte ne nastupi zbog rata u Gazi.

I umalo da Golan bude isključena. Doduše, ne zbog samog rata, nego jer je naslov pesme „Oktobarska kiša“, po sudu organizatora, isuviše asocirao na Hamasov pokolj u oktobru prošle godine. Tekst je izmenjen, Golan može da nastupi, ali protesti nisu zamrli.

Radiodifuzna unija je saopštila da „prepoznaje jaka osećanja i mišljenja“ koja izaziva ovogodišnji ESC s obzirom na „užasni rat na Bliskom istoku“. Dodali su da je njihova odluka da Golan nastupi u Malmeu kako bi „jezikom muzike delila univerzalnu poruku jedinstva“.

Nikad nije bilo bez politike

Prvo natpevavanje održano je u švajcarskom Luganu 1956. godine. I nastalo je kao doprinos razumevanju naroda – nastupali su umetnici iz zemalja koje su do pre samo jedanaest godina ratovale jedne protiv drugih.

Nemačka je bila među sedam učesnica. Do 1968. se uključilo sedamnaest zemalja, ali su tada došli i prvi politički tonovi – španski kandidat je hteo da peva na katalonskom.

To se nije svidelo diktatorskom Frankovom režimu, jer je katalonski važio kao jezik slobode i pobune. Na kraju je na takmičenje poslata pevačica koja je pevala na mešavini španskog i engleskog pesmu koja se banalno zvala „La la la“.

Podela Kipra (1974) dovela je do toga da Grci bojkotuju takmičenje naredne godine, a Turci godinu kasnije. Prenos u Turskoj je čak prekinut tokom nastupa Grčke, a umesto toga je emitovana turska nacionalistička pesma.

Kada je u Parizu 1978. bilo jasno da će pobediti izraelski predstavnik Ichar Koen, izraelski sused Jordan je prekinuo prenos i proglasio da su tobože pobedili Belgijanci.

Na vrhuncu Hladnog rata je mlada nemačka pevačica Nikol nastupila s belom gitarom, poslala zašećerenu poruku mira i tako pobedila 1982. godine.

Postavljalo se odavno pitanje da li to ESC ipak sme da bude politički ukoliko je politička poruka ocenjena kao dobrodošla i pozitivna?

Politika u velikom stilu

Da Pesma za Evroviziju nije imuna na političke i ratne kovitlace pokazalo je isključivanje Gruzije 2009. godine. Razlog je bila antiruska igra reči u naslovu pesme „We Don’t Wann Put In“.

Belorusija je izbačena 2021. jer je bend koji je trebalo da nastupi u pesmama kritikovao proteste protiv diktatora Aleksandra Lukašenka godinu pre toga.

Potom od 2022. nema Rusije zbog agresije na Ukrajinu. Najednom više nije bilo bitno ni koji bi umetnik s kakvom pesmom nastupio, niti šta taj umetnik misli o ratu.

Nacionalni žiriji često nisu mnogo krili da iz političkih i ideoloških razloga nekome daju više ili manje poena, to jest da ne glasaju (samo) o kvalitetu pesme i nastupa.

Tako ruski žiri 2014. nije dao ni poen dreg-kraljici Končiti Vurst, iako je ruska publika stavila Končitu na treće mesto. Ona je potom ubedljivo osvojila ESC.

Rusija je 2016. kritikovala ukrajinsku pesmu „1944“ u kojoj je Jamala pevala o progonu krimskih Tatara za vreme Staljinovog režima. Radiodifuzna unija je pak tumačila da poruka ne može da se uzme kao politička, jer Jamala peva o porodičnoj istoriji.

Ona je i pobedila na tom takmičenju, samo dve godine pošto su Rusi anektirali Krim.

Kazna za palestinsku zastavu

Uvek se iznova pojavljuju i parole, što u publici što na bini. U Tel Avivu je 2019. islandski bend Hatari tokom dodele poena u kameru pokazao palestinsku zastavu, te je islandski javni servis morao da plati kaznu.

Već je i nastup Madone te večeri iznervirao neke – jedan od njenih plesača nosio je palestinsku zastavu, a drugi izraelsku.

Sada se švedski Malme priprema na vruću završnicu ESC. Svuda su nadzorne kamere, pojačano je obezbeđenje. Prvo polufinale je večeras 7. maja, drugo u četvrtak 9. maja, a veliko finale biće u subotu 11. maj. Za taj dan su prijavljena i dva velika protesna skupa protiv Izraela.

Švedska policija se boji nasilja. Zabranila je izraelskim fanovima da šetaju po gradu s nacionalnim obeležjima, a izraelska delegacija bi trebalo da napušta hotel samo zbog proba i nastupa.

Ovaj članak je prvobitno objavljen na nemačkom.