Periferija hoće na glavnu binu
11. decembar 2017.
DW: Tokom vikenda su se u Beogradu sastali predsednik Srbije i premijeri Bugarske, Grčke i Rumunije. Nakon susreta u Varni, ovo je već drugi sastanak „balkanske četvorke“ u kratkom razmaku. Šta je dovelo četiri zemlje za isti sto?
Dimitar Bečev: Želja da ubrzaju regionalnu saradnju, recimo privlačenjem dodatnih fondova EU i drugih izvora za projekte poput povezivanja nacionalnih gasovodnih mreža ili prekograničnu putnu infrastrukturu.
Razgovori su mahom o infrastrukturi. Vidite li i političke razloge za ovakvo povezivanje?
Bugarska preuzima predsedavanje Evropskim savetom u prvoj polovini sledeće godine. Premijer Borisov je spreman da postavi Zapadni Balkan kao prioritet, a da onda preda tu palicu Austriji koja predsedava u drugoj polovini godine te konačno Rumuniji početkom 2019. Sve četiri zemlje koje su se okupile su na periferiji EU – Srbija nije čak ni članica – i njihovi lideri bi voleli da se popnu na glavnu binu.
Pročitajte još: Razmišljanja posle Varne
Postoje dva zanimljiva pitanja: prvo gasovod, nakon što je EU već zaustavila projekat Južnog toka. Sada se govori o mogućnosti da ruski gas ipak stiže preko Turskog toka. Drugo, tu je sveži kineski novac koji bi povezao luku u Solunu sa centralnom Evropom, a tu spada i pruga Beograd-Budimpešta. Da li okretanje Balkana drugim igračima smeta Briselu?
Turski tok je na putu, ali nije najveća briga za EU. Na posletku, njegov drugi krak kapaciteta 15,75 milijardi kubnih metara godišnje bio bi vezan za tržište EU pa bi na Gazpromu bilo da sredi pravni spor sa Evropskom komisijom i ispoštuje pravila konkurencije definisana u Trećem energetskom paketu. Drugim rečima, EU ima više aduta u rukama.
Drugo, kada Prekoanatolijski (TANAP) i Prekojadranski gasovod (TAP) budu proradili, u region će stizati azerbejdžanski gas tako da će sve zemlje imati više opcija. Gasni interkonektor između Srbije i Bugarske gradi se sa idejom da omogući potrošačima u obe zemlje pristup gasu sa raznih izvora. Srbija bi prišla azerbejdžanskom gasu preko Grčke i Bugarske, a Bugarska gasu iz centralne Evrope i, potencijalno, tečnom gasu sa terminala na Krku ukoliko se taj projekat ostvari.
Kina bi, sa druge strane, mogla da bude izazov za EU jer koristi format 16+1 u kojem se sastaje sa državama centralne i istočne Evrope kao i Zapadnog Balkana. Time se obezbeđuje da EU prema Kini ne nastupa složno – uzmite primer kineskog protekcionizma, gde evropski investitori nemaju jednake uslove. No ne mislim da Kinezi imaju političku viziju, posebno ne da žele da budu rivali EU na Zapadnom Balkanu.
Pročitajte još: Odakle će doći gas u Srbiju?
Da li vidite balkansku četvorku kao nekakvu novu Višegradsku grupu (Poljska, Mađarska, Češka, Slovačka), sa svime što to nosi?
Mogla bi da se razvije u nešto nalik tome. No postoji začkoljica – Višegradska grupa je imala uspone i padove i nije uvek funkcionalan skup. A balkanska četvorka bi morala da razvije pozitivnu viziju, da pokaže šta oni donose na sto osim zahteva da im se daju dodatni fondovi ili apstraktnih poziva ostatku EU da nastavi sa procesom proširenja.
Šta zapravo slabi EU – zemlje poput onih u Višegradskoj grupi koje se bave svojim interesima ili ponašanje Nemačke i drugih jakih članica koje ne žele da razumeju te interese? Recimo, Severni tok koji je doveo gas u Nemačku nije bio problem, a Južni tok jeste.
Pomalo od oba, pretpostavljam. Južni tok je bio moguć da nije bio aneksije Krima. To je trenutak kada je Evropska komisija okončala regulatorni dijalog sa Gazpromom o Trećem energetskom paketu. Kompromis je bio moguć po ugledu na onaj o kopnenim produžecima Severnog toka u Nemačkoj. Ne treba zaboraviti da nisu samo balkanske zemlje bile uključene u Južni tok već i Italija – kompanija ENI je bila ključni partner – zatim Austrija, Mađarska…
Prpočitajte još: Zašto Poljsku žulja Severni tok?
Srbija je jedina zemlja nove četvorke van EU pa predsednik Vučić glasno zahvaljuje ostalima na podršci u evrointegracijama. Postoje određene nade da će se one ubrzati kada Bugarska početkom sledeće godine preuzme predsedavanje EU. Da li je to realno?
Ne verujem da će se pristupni pregovori ubrzati – Bugarska nema tu težinu u okviru EU. Ali simbolično je važno za Srbiju i lično predsednika Vučića da budu tretirani kao deo grupe. To je drugačije nego kod Berlinskog procesa gde je Srbija spolja, kao i ostale zemlje Zapadnog Balkana.
*Politikolog Dimitar Bečev je naučni saradnik Univerziteta Severna Karolina i stariji saradnik Atlantskog saveta. Autor je knjige „Rivalska moć: Rusija u jugoistočnoj Evropi“ (Rival Power: Russia in Southeast Europe (Yale University Press, 2017). Intervju je vođen elektronskom poštom.