Patriotski udžbenici – trend u EU
19. oktobar 2017.
Deca koja marširaju i vežbe iz gađanja vatrenim oružjem kao deo nastave – ono što za mnoge istočne Evropljane predstavlja mračno sećanje na vreme komunizma, uskoro bi moglo da postane školska svakodnevica usred Evropske unije. U Mađarskoj je premijer Orban uputio Ministarstvu za odbranu i ljudske resurse zahtev da do kraja ove godine razradi „program patriotskog i odbrambenog vaspitanja“ koji bi trebalo da postane deo nacionalnog nastavnog plana.
„Nacionalistička i verska indoktrinacija“
„Naše škole su pod kompletnom političkom i administrativnom kontrolom vlade i već sada liče na kasarne“, kaže mađarski stručnjak za obrazovanje Peter Rado. Nacionalnokonzervativna vlada je 2011. počela da preuređuje čitav školski sistem i između ostalog je ukinula slobodno tržište za udžbenike. „To je zabrinjavajuće“, kaže Rado. Nastavnici u toku jedne školske godine u okviru jednog predmeta smeju da koriste samo dva odobrena udžbenika.
U Rumuniji je ministar obrazovanja predložio da se u svakom predmetu koristi samo jedan udžbenik u toku jedne školske godine. Kritičari upozoravaju da ih to podseća na vreme pre 1989. kada je vladao diktator Čaušesku. Promene udžbenika i nastavnih planova su problematične onda „kada se u školskoj nastavi određen pogled na svet tretira kao opštevažeći“, kaže Kristijane Brandau sa Instituta za međunarodno istraživanje školskih udžbenika u Braunšvajgu.
Peter Rado smatra da baš to važi za Mađarsku: „Nacionalistička i verska indoktrinacija su naveliko prevazišle nivo školskih udžbenika“, kaže on za DW, ukazujući da, na primer, više nema alternativa za versko vaspitanje: „Teoretski, kao zamena za časove religije bi trebalo da služe časovi etike, ali, oni se sadržinski ne razlikuju“.
Darvinova teorija evolucije je „prekomplikovana“
U vezi s tim, najpoznatiji je primer Turske. Još od 80-ih godina, u turskim školskim udžbenicima je prisutan i kreacionizam. Sada bi Darvinova teorija evolucije trebalo da bude zastupljena samo još u redukovanoj formi, i to zato što je, kako je to saopštilo Ministarstvo obrazovanja u Ankari, „previše komplikovana“ i „previše kontroverzna“. Umesto teorije evolucije, treba da se uvede novi predmet nazvan „Živa bića i životna sredina“.
Hatidže Karahan je jedna od glavnih savetnica turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana. U razgovoru sa DW ona je rekla da uklanjanje teorije evolucije iz nastavnih planova nije u suprotnosti sa naprednom orijentacijom turskih škola. „Zemlje imaju različite nastavne planove a kod nas se mnoge škole fokusiraju na tehničke predmete“, objašnjava Karahanova. No, taj stav oštro kritikuju akademski krugovi i opozicija. „Uklanjanje jedne dokazane teorije iz nastavnih planova znači nepoštovanje znanja i nauke. Vlada AKP je tu teoriju zamenila programom koji se temelji na šerijatskim principima“. Kaže Boris Jarkadas, istanbulski poslanik najveće opozicione stranke CHP.
Kritičari strahuju da je reč o pokušaju islamsko-konzervativne vladajuće stranke da omekša sekularizam u turskoj. Oni ukazuju da je na ovim nastavnim planovima predviđeno i da se manje uči o osnivaču moderne turske države Mustafi Kemalu Ataturku.
Političari u udžbenicima iz istorije
U Rusiji, recimo, patriotsko obrazovanje odavno je deo obrazovne politike. Tako je, na primer, udžbenik istoričara Andreja Suslova o Staljinovoj represiji proglašen „štetnim za zdravlje dece“. Staljinova diktatura se u ruskim školama legitimiše kao neophodna u datim istorijskim uslovima. Kazneni logori i ubijanje kritičara režima se ne uklapaju u sliku heroja. Suslov sada pokušava da sudskim putem izdejstvuje da se njegova knjiga ukloni sa crne liste.
Jedna stara metoda koja je i danas aktuelna kada je reč o pisanju knjiga iz istorije jeste glorifikacija ne samo nacionalnih heroja iz prošlosti, već i političara iz današnjeg vremena. Mađarski premijer Viktor Orban se tako u jednoj knjizi više puta citira kao da je nestranački otac nacije. Jedan njegov govor je odštampan i služi kao nastavni materijal iz kojeg učenici uče o izbegličkoj krizi. Tu je Mađarska okarakterisana kao kulturno homogena zemlja koja, za razliku od bivših kolonijalnih sila, ne želi da se odrekne te homogenosti.
Dobri migranti, loši migranti
U jednom poljskom udžbeniku iz građanskog vaspitanja za sedmi razred, piše da „izbeglice mogu delovati pozitivno ili negativno – već prema tome odakle dolaze. „Migranti iz Ukrajine bi mogli da popune rupe na poljskom tržištu rada, dok bi ljudi iz drugih kultura i religija prouzrokovali napetost u društvu“, citira varšavski profesor istorije Jacek Staniševski iz pomenutog udžbenika. „Ne znam da li da se zbog toga smejem iili da plačem“, kaže ovaj pedagog angažovan u panevropskoj organizaciji nastavnika istorije Euroklio. Staniševski smatra da je povratak osmogodišnjoj osnovnoj školi, koju je nacionalnokonzervativna vlada stranke PiS ponovo uvela, loš: „To je baš kao ranije u komunizmu“.
„Moji đaci zaslužuju više od jedne perspektive“
U Poljskoj trenutno humanistički predmeti poput istorije dobijaju na značaju. To nije slučajno. „U novom poljskom nastavnom planu glavni princip je mi protiv ostalih, pogotovo kada je reč o istoriji“, kaže Staniševski. „Vlada hoće narativ u kojem se naš identitet definiše ograđivanjem u odnosu na druge – posebno u odnosu na Nemce i Ruse“.
I novi koncept nastave nacionalne istorije otvara razna pitanja. Od ove školske godine, u Poljskoj nastava istorije neće počinjati predavanjima o antičkim vremenima, već podacima o 10. veku kada je princ Mješko I osnovao poljsku državu i uveo je u hrišćanstvo. „Posle toga učenici tokom godine upoznaju čitavu galeriju poljskih nacionalnih heroja“, objašnjava Jacek Staniševski.
I pored promena u nastavnom planu, Staniševski ne namerava da promeni svoju nastavu. „Moji učenici zaslužuju da upoznaju više od jedne perspektive“, kaže. Za razliku od nastavnika u Mađarskoj, poljski nastavnici imaju mnoštvo udžbenika na raspolaganju i nisu u obavezi da koriste određeni udžbenik. Staniševski je optimističan: „Naivno je od vlade da pokušava da indoktrinira ljude. Jer, to ranije komunisti nisu uspeli ni za pola veka“.