„Partizani su postali negativci"
25. maj 2019.25. maj se u SFR Jugoslaviji obeležavao kao „Dan mladosti“ i rođendan predsednika i maršala Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ) Josipa Broza Tita. Pojedinci i organizacije koje baštine „tekovine Narodno-oslobodilačke borbe“ (NOB) i ovog 25. maja posetiće spomen obeležja, kako u BiH tako i u drugim državama nastalim raspadom Jugoslavije.
Novinarka BH radija 1 Vanja Iličić danas (25.5.) je u Drvaru, gradiću u Bosanskoj Krajini gde su nemačke jedinice 1944. godine izvele vazdušni desant kako bi zarobile vrhovnog komandanta Narodno-oslobodilačke Vojske Jugoslavije, maršala Tita. Spomen-kompleks „25. Maj", u čijem sklopu je i „Titova pećina“ danas je glavna turistička atrakcija, ali i obeležje „slobodarskog Drvara", kaže Vanja za DW.
„Žao mi je, međutim, što sam saznala da ima i onih koji se protive obeležavanju jubilarne 75 godišnjice Desanta na Drvar, kao i uopšte održavanju spomenika NOB-a u ovom gradiću. To je, zapravo, slika odnosa naše države prema spomenicima, a time i tekovinama antifašističke borbe. Vlasti nisu izdvojile sredstva za saniranje spomeničkog kompleksa na Tjentištu, sad se čeka i odobrenje za obnovu oštećene Titove pećine, a videli smo i koliko je godina trebalo da bi se konačno pokrenula obnova spomenika na Vracama“, kaže Vanja Iličić.
Šta kažu građani Sarajeva?
Na delimično obnovljenom spomen obeležju na Vracama u Sarajevu zatekli smo Muju koji kaže da „večni plamen ponovo greje srca antifašista". „Mislim da bi puno više raje trebalo da prihvati antifašizam, da dolaze na ovakva mesta, da neguju sve one pozitivne vrednosti antifašističke borbe, tim pre što fašizam još živi. Na sreću, ima i mladih koji su svesni značaja antifašističke borbe i doći će vreme kada će fašizam ponovo biti pobeđen“, kaže Mujo.
U parku Kampusa Univerziteta u Sarajevu, ispred spomenika Josipu Brozu Titu razgovarali smo i sa mladima. Iako su svesni značaja antifašističke borbe, većina nije mogla odgovoriti na pitanje šta se to u bivšoj Jugoslaviji obeležavalo 25. maja. „Čuo sam za desant na Drvar o tome smo učili u školi, ali ne znam za Dan mladosti. Što se tiče antifašizma, to je važno i protiv fašizma se treba boriti", kaže D.S.
„25. maj? Ne znam, stvarno... Dan mladosti? Nisam čuo, žao mi je... Jesam za rođendan druga Tita, ali se ne mogu setiti drugih detalja", kaže student Sarajevskog univerziteta. Na pitanje da li je fašizam pobeđen u Drugom svetskom ratu, odgovara: „Fašizam nije pobeđen, ali srećom i danas ima dobrih ljudi koji se protiv toga bore. Svet je danas bolje mesto nego što je to bio u vreme Drugog svetkog rata, ali borba protiv fašizma mora biti stalna."
„Primitivni istorijski revizionizam" u BiH
Ugledni bosanskohercegovački istoričar Husnija Kamberović kaže da aktuelne vlasti u najvećem delu BiH neguju neke druge vrednosti u odnosu na one koje podsećaju na antifašistiku borbu, što se najbolje vidi u odnosu prema spomenicima. „Problem je što se često na ta spomen obeležja ne gleda kao na mesta preko kojih negujemo antifašističke vrednosti, nego kao materijalne ostatke zanimljive zbog turizma. Spomenici antifašističke borbe služe i da se razvija duh antifašizma“, kaže Kamberović.
Sarajevski profesor napominje i da bi se akademska zajednica morala više angažovati oko naglašavanja značaja spomenika jer mnogi imaju i veliku umetničku vrednost. „Nisu ti spomenici slali isključivo ideološke poruke. Njihovi autori su bili najveći umetnici svoga doba i to su vrednosti koje zaslužuju puno više poštovanja“, naglašava Kamberović.
On upozorava i na opasnosti koje donosi „primitivni istorijski revizionizam". „To je počelo još pred ratove devedesetih godina kada su se stvarali novi heroji, dok su antifašistički gurani iz naše kulture sećanja. Događajima na kojima je izrasla jugoslovenska dražava u vremenu Drugog svetskog rata u našem obrazovnim sistemu se više ne pridaje gotovo nikakav značaj. Mi u BiH čak svedočimo i da su poništavane odluke koje su doneli antifašisti u toku Drugog svetskog rata. Pri tome prvenstveno mislim na besmislenu odluku Skupštine Republike Srpske kojom se poništavaju odluke ZAVNOBIH-a. Takođe, ne možemo deklarativno podržavati antifašizam, a istovremeno odbacivati ravnopravnost, međunacionalnu saradnju... Neiskrenost prema vrednostima antifašizma jednako je neprihvatljiva kao otvoreno negiranje važnosti antifašizma“, kaže Kamberović za DW.
Kožul: „Sa antifašističkim parolama u fašističke pohode“
Situacija nije puno bolja ni u Srbiji gde je, prema tvrdnjama naših sagovornika, istorijski revizionizam „uzeo maha". Novinar iz Beograda Dejan Kožul kaže da srpsko društvo danas otvoreno odbacuje svoje antifašističke vrednosti. „To se prvo činilo tako što su se kao nosioci antifašističkih vrednosti predstavljali naslednici Partije, pa su sa antifašističkim parolama krenuli u fašističke pohode po Hrvatskoj, BiH i Kosovu da bi se na kraju okrenuli protiv sebe. Tako na proslavama pobeda antifašista zajedno šetaju ratni zločinci i predstavnici Ravnogorskog pokreta", kaže Kožul za DW.
Na pitanje jesu li prosečno informisani ljudi u Srbiji zbunjeni zbog poistovećivanja onih koji su tokom Drugog svjetkog rata bili na suprotstavljenim stranama fronta, Kožul odgovara: „Ne mogu reći da su zbunjeni, jer je antifašistički, odnosno partizanski narativ, gotovo u potpunosti iskorenjen iz medija. Samo se retki pozivaju na to i ukazuju na tu anomaliju. Partizani su danas definitivno negativci".
Menja se i odnos prema spomenicima, kaže Kožul. „To odlazi toliko daleko da se čak i Staro sajmište, mesto koje je bio konc logor prvo za Jevreje, onda za Rome, a potom i Srbe, ali isključivo antifašiste i komuniste, proglašava mestom velikog stradanja Srba. Sve se izokreće, a oni spomenici koji veličaju antifašističku borbu, oni su za javnost nevidljivi", upozorava Kožul.
„Ustaške vrednosti“ i „komunistički mrak“
Antifašisti iz Hrvatske i „drugovi" danas će posetiti istorijska mesta, među kojima i rodnu kuću Josipa Broza u Kumrovcu. Predsednik hrvatskog Udruženja „Josip Broz Tito“ Jovan Vejnović kaže da se većina političara i stranaka u ovoj zemlji antifašizma i Tita sete „samo kada su okrenuti ka Briselu“. Što se tiče običnih ljudi, „značajan broj“ njih ceni ono što su antifašizam i Tito stvorili u borbi protiv fašizma.
Vejnović nije zadovoljan odnosom hrvatskog društva prema antifašističkim vrednostima. Napominje da su stanovnici Hrvatske, posebno mladi, zbunjeni „pokušajima izjednačavanja fašista i antifašista" i upozorava na pojave veličanja pokreta koje je istorija već osudila. „To je rezultat i medijskog delovanja gde se može čuti kako se u bivšoj Jugoslaviji 'živelo u mraku', kako je komunistički sistem bio 'zločinački'. Takve tvrdnje iznose pojedini zvaničnici, među kojima i predsednica Republike. I onda imamo pojavu, što se nedavno dogodilo u Rijeci, da jedan broj mladih slaveći završetak mature uzvikuje 'za dom spremni' i druge ustaške parole. Te mlade ljude je neko zloupotrebio. Nisu krivi oni, nego mediji, škole, a u nekim slučajevima i roditelji“, kaže Vejnović.
Takvim devijacijama, prema mišljenju našeg sagovornika, doprinosi i neodgovoran odnos prema spomenicima koji simbolizuju antifašističke vrednosti. Vejnović podseća da je u Hrvatskoj za vreme rata devedesetih godina „srušeno oko 3.000 spomenika" vezanih za Narodno-oslobodilački rat i revoluciju u bivšoj Jugoslaviji što je, kako ističe, tragično za jednu civilizovanu zemlju.