Pariz i London mogu i hoće
14. april 2018.
"Imamo dokaze da je protekle sedmice režim Bašara al Asada koristio hemijsko oružje", izjavio je francuski predsednik Emanuel Makron u jednom televizijskom intervjuu u kojem su glavna tema bili štrajkovi u Francuskoj i njegove reforme. Makron je pritom kratko i jasno predstavio svoj stav kada je reč o Siriji: "Mi ćemo o tome (o vojnoj akciji Francuske) odlučiti u dogledno vreme."
Borba protiv terorizma i za međunarodno pravo
Makron podseća svoje građane da se Francuska zbog terorističkih napada na francuskom tlu angažovala u Siriji. Želimo da do kraja pobedimo IS, i da sa sigurnošću utvrdimo da se poštuje međunarodno pravo, rekao je Makron. On je rekao da je više puta telefonski razgovarao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Francuska, kako je rekao, želi u svakom slučaju da spreči eskalaciju u regionu, ali se ne sme određenim režimima dozvoliti da rade sve.
Većina Francuza podržava ekspanzivni spoljnopolitički kurs francuskog predsednika koji je od njegovog stupanja na dužnost svoju zemlju vratio na svetsku političku scenu. Makron je proteklih dana telefonirao i sa američkim predsednikom Donaldom Trampom i obećao mu podršku Pariza u Siriji. Francuska je u principu spremna. Upotrebom hemijskog oružja prekoračena je crvena linija.
Francuska kao vodeća sila Evrope?
Francuska hoće da na Bliskom istoku igra važnu ulogu, objašnjava ekspert Manuel Lafont Rapnoi iz European Council on Foreign Relations (ECFR). On kaže da je nastojanje Francuske u tom smislu istorijski uslovljeno i da su protekle godine pokazale da se Evropljani ne mogu osloniti ni na SAD, sa njihovom sebičnošću, ni sa saradnju sa sve samopouzdanijom Rusijom. Zbog toga se sve više moraju pobirnuti sa svoju zaštitu i pri tome naučiti da pronađu zajedničku liniju. Francuski jednostrani potezi u regionu se takođe temelje na tome da ostali Evropljani često nisu hteli da slede Pariz.
Makron će sa svojom jasnom spoljnoopolitičkom ambicioznošću dobiti šansu da preuzme vodeću ulogu u evropskoj strategiji na Bliskom istoku, kaže Rapnoi.
Bez pomoći iz Berlina i Brisela
Nemačka kancelarka Angela Merkel je odbila učestvovanje u mogućem vojnom napadu u Siriji. Strah od širenja konflikta i direktne konfrontacije između SAD i Rusije u Siriji je u Njemačkoj jasan: SAD verovatno trenutno preispituju svoje dalje postupke jer znaju da vojna akcija u Siriji sa sobom nosi potencijal i opasnost da eskalira, rekao je Norbert Retgen iz CDU-a. Portparoli drugih stranaka upozoravaju da bi napad na Siriju bio beskoristan. Ministar spoljnih poslova Hajko Mas se nada samo da će zapadni saveznici biti informisani pre akcije Francuske i Velike Britanije.
Evropska unija trenutno ne vidi potrebu za davanje sveobuhvatnijeg mišljenja. Evropski ministri spoljnih poslova će se sastati tek u ponedeljak kako bi dogovorili zajedničku poziciju. Nema rata pre vikenda - tako vjerojatno glasi najava iz Brisela. Utoliko više se pokazuje spoljnopolitička impotencija EU.
Samo London i Pariz imaju krstareće rakete
Za to vreme premijerka Velike Britanije Tereza Mej informiše svoj kabinet o tome da se vojska priprema za napad. Britanska baza Akrotiti na Kipru bi mogla poslužiti kao baza za vazdušne napade. Osim toga prema navodima medija navodno se za akciju pripremaju i podmornice sa krstarećim raketama. Premijerka je međutim odbila da prekine pauzu u radu parlamenta, koja traje preko uskršnjih praznika, kako bi on učestvovao u donošenju odluke. Ona se poziva na istorijski kraljevski dekret koji joj daje mogućnost da sama odluči. Pitanje je naime da li bi dobila saglasnost u britanskom parlamentu. Ne samo da je opoziciona Laburistička stranka protiv vojne intervencije, već je i velika većina Britanaca odbija, pokazuju poslednja ispitivanja javnog mnijenja.
Niko osim Londona i Pariza ne raspolaže krstarećim raketama. U međuvremenu postoji prilična zabrinutost zbog povećanog kvaliteta sirijske protivvazdušne odbrane. Jednostavno leteti preko (Sirije) i bombardovati danas više nije opcija. EU ne može uraditi ništa da bi okončala odmeravanje snaga između Vašingtona i Moskve.