Panamski kanal: veći, širi i dublji

Obnova je bila ogroman posao na kojem su dobro zaradili i Evropljani. Konzorcijum Grupo Unidos por el Canal (GUPC) koji je dobio koncesiju za obnovu kanala, uložio je gotovo pet milijardi evra kako bi ga učinio prikladnijim za današnje brodove. Jer obnova je bila neophodno potrebna: otvoren je još 1914. godine i mnogo toga je bilo u upotrebi još od prvih dana. Ali najveći problem je bila njegova širina i dubina, zbog čega su njime mogli da prolaze samo brodovi koji su i dobili ime po tom kanalu – Panamaks. A oni su mogli da prevoze najviše 5.000 standardnih kontejnera.

Posao proširenja nije bio lak i čitav niz evropskih preduzeća tamo je pokazao šta ume: osim domaće firme CUSA, tamo je radio i španski Sakir, italijanski Impređilo i belgijski Jan de Nul. Ove nedelje i zvanično je okončan taj mamutski projekat Paname. Kroz sada iz jednog u drugi okean mogu da prolaze brodovi gotovo trostrukog kapaciteta. A što su brodovi veći, veće su i takse za prolaz. Ipak, brodarima se to još uvek više isplati nego da šalju brod oko čitave Južne Amerike.

Konačno dobre vesti

Već nedeljama se o Panami govorilo samo zbog „Panamskih papira“, ogromnoj dokumentaciji koja je pokazala gigantsku mrežu „pranja novca“, bežanja od poreznika i drugih sumnjivih poslova i koja se, preko jedne firme u Panami, prostirala doslovno po čitavom svetu.

Eduarda Makado više ne može da sluša o tim „Panamskim papirima“. Ona je stjuardesa i pre tog skandala ponosno je na reveru nosila bedž sa zastavom svoje zemlje: „Bilo gde da dođeš, odmah počinju s tom temom.“ Zato je i prestala da nosi tu oznaku Paname, ali sada ju je ponovo okačila na rever: „Nadam se da će uskoro opet biti kao pre, da moju zemlju ljudi pre svega povezuju s Panamskim kanalom i šeširom.“

Manuel Benitez, zamenik direktora uprave kanala ACP objašnjava zbog čega je kanal morao da bude proširen. Brodovi su sve veći i širi, nose sve više tereta i potrebno im je „više vode pod kobilicom“. Jer, kako kaže; „naše mušterije su zapravo brodovi.“ A to znači da već od danas dnevno može da prođe stotinak velikih brodova „Panamaks II klase“ – što će donositi nove milione dolara u budžet Paname.

Doduše, Panamski kanal možda više neće biti jedini način da se „preseče“ Amerika na putu iz Atlantika u Pacifik, jer i Nikaragva planira izgradnju svog kanala. On bi trebalo da bude još veći i širi – i, što je naročito važno, mnogo bliži Sjedinjenim Američkim Državama – jer to je najvažniji pomorski put koji povezuje istočnu i zapadnu obalu SAD. U to je naravno umešana i „visoka politika“, s obzirom na to da iza Nikaragvanskog kanala stoje Kinezi. Ali taj kanal se još uvek gradi – a Panamskim se već odavno i plovi.