Palmino ulje jede svetske šume
8. avgust 2018.
Drevni ljudi su sahranjivani sa buradima palminog ulja. U tradicionalnoj afričkoj medicini koristi se protiv bolova. Nalazi se u 40 odsto proizvoda za svakodnevnu upotrebu u prodavnicama, od krofni do šampona, čipsa do sladoleda – čak se pojavljuje i u rezervoaru vašeg automobila.
Palmino ulje je univerzalno, a ljudi to znaju već dugo. Najverovatnije je bilo na meniju još od kako su lovci i sakupljači shvatili da gusti grozdovi crvenkastih plodova koji rastu u tropima na afričkim palmama daju bogatije masti nego bilo koja druga biljka.
Arheološki dokazi pokazuju da ljudi prerađuju plodove uljane palme najmanje 5.000 godina. Palmino ulje je napustilo Afriku i dobilo globalne razmere krajem devetnaestog veka kada su Britanci uspostavili prvu komercijalnu plantažu palmi u Indoneziji.
Pretnja za životinje i klimu?
U međuvremenu su eksplodirale i proizvodnja i potražnja. Između 1996. i 2017. godine globalna potrošnja se više nego utrostručila sa 17 na više od 60 miliona tona, prema podacima američke vlade. Porast u proizvodnji ima posledice po okolinu, brišući šume kako bi se stvorio prostor za plantaže.
„To stvara ogroman pritisak na zemljište u oblastima u kojima se gaji. Brzina nestajanja šuma je zapanjujuća i stvarno nepotrebna“, kaže Vilijam Todts, direktor belgijske neprofitne organizacije Transport i okolina.
Na mnogim mestima uljane palme se uzgajaju u džungli na neodrživ način. Globalno, plantaže pokrivaju 160.000 kvadratnih kilometara tropskih predela što je područje veće od Grčke, prema podacima Saveza za prašume. Prema nekim procenama, na svakih sat vremena iskrči se poršina jednaka 300 fudbalskih terena zbog širenja plantaža.
Na Borneu i Sumatri širenje plantaža znači nestajanje staništa za nosoroga, tigra i orangutana i vodi te vrste ka izumiranju. Nedavna studija pokazuje da je na Borneu ubijeno više od 100.000 orangutana samo od 2009. – delom od strane lovaca, ali i sečom šuma zbog izgradnje fabrika papira i plantaža uljane palme.
Proizvodnja palminog ulja je glavni uzrok uništavanja šuma što čini 18 odsto ukupnog efekta staklene bašte. Seča indonežanskih šuma je poseban problem zato što one zarobljavaju više ugljenika po hektaru od brazilskog Amazona zahvaljujući ugljenikom bogatom zemljištu.
Seča šuma zbog palminog ulja takođe je povezana sa velikim požarima u Indoneziji 2015. godine za koje se ispostavilo da su jedna od najvećih klimatskih katastrofa. Požar je oslobodio više zarobljenog gasa nego što je ukupna godišnja emisija gasova od fosilnih goriva u Nemačkoj.
Direktor šumskog programa Instituta za svetske resurse Rod Tejlor kaže da je Indonezija pokušava da spreči ponavljanje te situacije kroz nacionalne politike za promovisanje održive proizvodnje palminog ulja.
„U Indoneziji postoji veliki pritisak da se izbegne treset zemljišta, a da se ponovo navodni isušeno zemljište kako bi se obnovila njihova sposobnost za zarobljavanje ugljenika“, kaže Tejlor za DW. „Izazov je koliko daleko možete vratiti sat unazad da biste našli neku vrstu ravnoteže između pejzaža i proizvodnje.“
Indonezija i Malezija daju preko 80 odsto globalne proizvodnje. Ali kako se povećava potražnja za palminim uljem, granice se pomeraju i kompanije se sve više sele u zapadnoafričke zemlje kao što je Demokratska Republika Kongo. Takođe, ni Amazon nije imun, sudeći prema biologu i portparolu Svetske fonda za prirodu (WWF) Dirku Embertu.
„Imamo izveštaje iz velikog broja zemalja kako su prve plantaže uljanih palmi već zasađene, a ukoliko pogledate druge tropske šume, videćete da je to bio glavni uzrok potpunog nestanka šuma“, kaže Embert za DW.
Zašto je palmino ulje toliko popularno?
Uljane palme su vredne jer su najefikasniji usevi za proizvodnju ulja na svetu. Proizvodnja tone palminog ulja zahteva znatno manji prostor nego proizvodnja jednake količine sojinog, suncokretovog ili ulja od repice.
Njegova proizvodnja doprinosi BDP-u Južne Azije, Afrike i Južne Amerike, te ispunjava veliku potražnju za jeftinim biljnim uljem za kuvanje i gorivo.
Na primer, često se nalazi u karminima jer ih čini dugotrajnim, a gotovo da nema ukusa. Proizvođači šampona koriste ga za obnovu izgubljenog ulja u kosi. Čak ga i pekari koriste jer je čvrsto na sobnoj temperaturi, jeftino i lagano za upotrebu.
Kako palmino ulje može biti ekonomski povoljan i održiv proizvod, niko ne želi da ga zabrani u potpunosti. Dugoročni cilj jeste da se smanji njegov uticaj na životnu sredinu, kaže predsedavajući trgovinske grupe evropskog Saveza za palmino ulje Frans Klasen.
„Globalna održivost znači da mi ne želimo još veći nestanak šuma. Pitanje je kako to sprečiti dok proizvodnja palminog ulja raste“, navodi Klasen. Veća produktivnost na već postojećim plantažama je jedan od odgovora, kao i odgovornost i transparentnost u čitavom lancu snabdevanja, dodaje on.
Postoji mnogo dobrih alata koji mogu da pomognu potrošačima, uključujući i nedavno pokrenutu aplikaciju koja skenira bar-kodove i pomaže da se identifikuje palmino ulje iz održivih izvora. „Ja sam definitivno u taboru koji misli da bojkot 'ne pomaže'. Bolji je način da se dobra praksa nagradi. Najbolja opcija za potrošače jeste da budu deo rešenja“, kaže Tejlor.