Pakistan se (suviše) sporo menja

Partija premijera Navaza Šarifa, Pakistanska muslimanska liga (PML) je pobedila na parlamentarnim izborima 11. maja. Obećavali su da će doneti mir u zemlju, rešiti energetsku krizu koja se otegnula, stabilizovati ekonomiju i poboljšati odnose sa susednom Indijom i Avganistanom. Vlada desnog centra sada već 100 dana upravlja Pakistanom. Međutim, mnoga od njihovih predizbornih obećanja tek treba da se ispune. Mir nije vraćen, u velikim delovima zemlje i dalje su na snazi restrikcije struje, ekonomija i dalje pokazuje loše znake, a veze sa susednim zemljama nisu poboljšane.

Uprkos tome, eksperti za taj region nisu previše pesimistični zbog Šarifovog učinka. Oni kažu da je premijer pokazao da je posvećen rešavanju problema i tvrde da su tri meseca ili cela godina suviše kratak period za rešavanje problema sa kojima se Pakistan suočava. Izgleda da je većina Pakistanaca voljna da Šarifu da još neko vreme.

Domaće nevolje

Azija Rijaz, jedna od direktorki pakistanskog nevladinog Instituta za razvoj zakonodavstva iz Islamabada, veruje da najveća snaga Šarifove vlade leži u „prilagodljivog pristupu“ prema opozicionim partijama. „Vredno je pohvale to što Navaz Šarif, uprkos tome što ima jasnu većinu u Skupštini (donjem domu parlamenta), poštuje mandat suparničkih stranaka u zapadnim pokrajinama Kiber Paktunkvi i Balohistanu. On im je dozvolio da tamo uspostave svoju vlast,“ kaže Rijaz za Dojče vele. Ona je dodala da bi to, dugoročno gledano, moglo da ojača demokratsku kulturu u zemlji.

Ona je takođe pohvalila Šarifovu odluku da otputuje u Kinu ubrzo nakon što je postao premijer i potpiše energetski ugovor sa tim azijskim ekonomskim džinom. Rijaz kaže da to pokazuje premijerovu rešenost da okonča energetsku krizu u Pakistanu.

Prošle nedelje, Međunarodni monetarni fond (MMF) odobrio je Pakistanu paket pomoći u iznosu od 6,2 milijarde američkih dolara. Vlada smatra da je to jedan od njenih uspeha. Međutim, ekonomski stručnjaci ukazuju da vlada ne može da u potpunosti da se oslanja na MMF i Svetsku banku i da treba da preduzme druge korake u cilju rešavanja ekonomske krize.

„Ekonomska situacija u Pakistanu je toliko loša da vlada nema ni sredstva da isplati mesečne plate svojim zaposlenima“, kaže za Dojče vele Kalik Kijani, ekonomski novinar u pakistanskom listu na engleskom jeziku „Zora“. Kijani smatra da je paket pomoći iz MMF-a samo privremeno rešenje i da neće rešiti probleme. „Ogromnim državnim institucijama, kao što su pakistanska avio-kompanija ili industrija čelika, potrebni su dnevni paketi pomoći. Stanje pakistanske železnice je slično. Ne deluje kao da vlada ima dobro osmišljenu ekonomsku politiku“, kaže taj novinar.

Strategija protiv terorizma?

Više od ekonomskih problema, Pakistance brine nasilje koje se uporno ponavlja i muči njihovu zemlju. Pod prethodnom vladom bivšeg predsednika Asida Ali Zardarija, koji vodi Pakistansku narodnu partiju, islamisti su izveli na stotine napada na civile i oružane snage i ubili na hiljade ljudi. Nakon što je dobio izbore, Šarif je svima stavio do znanja da će njegova stranka radije ući u mirne pregovore sa islamistima, nego što će pokrenuti vojne operacije protiv njih. Centralno-desna Partija pokreta za pravdu koju vodi Imran Kan i koja upravlja nestabilnom pokrajinom Kiber Paktunkvom, takođe se protivi vojnoj akciji protiv talibana.

Neki stručnjaci kažu da se verovatno zbog ovakvog „pomirljivog pristupa“ nove vlade prema talibanima, broj bombaša-samoubica i vojnih napada u zemlji u poslednje vreme smanjio. Međutim, napadi nisu u potpunosti prestali.

Amir Rana, izvršni direktor Instituta za studije mira u Islamabadu, je jedan od stručnjaka koji misle da je Šarif na ispravnom putu da vrati mir u zemlju. „Strategija dijaloga sa talibanima funkcioniše“, kaže Rana za Dojče vele, dodajući da je „dobar znak bio to što Šarif hoće sam da formuliše strategiju protiv terorizma i što se ne oslanja u potpunosti na vojsku.“

U ponedeljak, 9. septembra, premijer je predsedavao konferenciji o terorizmu, gde je podstakao sve stranke da dođu do konsenzusa o tome kako da se nose sa tim problemom. Na konferenciji su bile lideri velikih stranaka, kao i moćni šef vojske, Ašfak Pervez Kijani, i šef unutrašnje obaveštajne službe, Zaher-ul-Islam.

Kritičari vlasti, međutim, protive se razgovorima sa talibanima. Oni veruju da će ustupci samo ohrabriti ekstremiste. Politički aktivista, Makusud Ahmad Jan, veruje da je nova vlast zbunjena i da nema jasnu i odsečnu strategiju za borbu protiv terorizma u zemlji. „Šarif i Kan nemaju ideju kako da se nose sa talibanima. Glavni ministar u Kiber Paktunkvi je skoro rekao da ne zna ko stoji iza terorističkih napada u njegovoj pokrajini“, kaže Jan. Taj aktivista misli da su nove vlasti „zažmurile“ na talibanska zverstva i da se takvi incidenti dešavaju zato što Šarif i Kan imaju koristi od razgovora sa ekstremistima. „Rezultat toga je da teroristi postaju smeliji“, ocenjuje Jan za Dojče vele.

Ravnoteža u regionu

Od početka svog trećeg mandata Šarif je jasno istakao da želi dobre odnose sa Sjedinjenim Državama, Avganistanom i Indijom. Iako su se američko-pakistanski odnosi u prethodnih 100 dana popravili, veze Islamabada sa Kabulom i Nju Delhijem su se pogoršale.

Šarif je veliki zastupnik poboljšanja bilateralnih veza sa Indijom. Tokom njegovog drugog premijerskog mandata krajem devedesetih, nekoliko puta je pokušao da unapredi trgovinu i političke odnose sa arhi-suparnicom – Indijom. Ovoga puta uputio je pozitivne signale u Nju Delhi o svojim namerama o uzajamnim odnosima. U Nju Delhiju su sa dobrodošlicom dočekali taj potez. Međutim, pakistansko-indijsko prijateljstvo nije dugo trajalo. Izbili su sukobi oko granica između te dve južnoazijske nuklearne sile i san o mirnoj južnoj Aziji ponovo je nestao bez traga.

„Posle svakog pokušaja da se odnosi stabilizuju, desi se to da poraste broj terorističkih napada. Javna je tajna da postoji određeni broj ljudi u Pakistanu i Indiji koji ne žele da vide nikakva poboljšanja odnosa dveju zemalja. Oni se stalno međusobno okrivljuju“, kaže Moed Jusuf, pakistanski stručnjak na američkom Institutu za mir.

Indija optužuje Pakistan da podržava talibane i oprezna je zbog toga što islamisti mogu da povrate moć u Avganistanu, nakon što se sledeće godine trupe NATO povuku. Avganistanska vlada takođe okrivljuje pakistansku vojsku i tajnu službu da pomažu islamiste koji žele da izazovu haos na njihovoj teritoriji. Pakistan te optužbe odbacuje.

Šarifova vlada nedavno je, na zahtev avganistanskog predsednika Hamida Karzajia, oslobodila više vođa talibana, kako bi omogućila „mirovne pregovore“ sa talibanima koje su vodile američke i avganistanske vlasti.

Za to vreme, Indija na sve to gleda sa sumnjom i, po mišljenju analitičara, sukob interesa između Indije i Pakistana u Avganistanu ne sluti na dobro. Šarifu u Pakistanu zameraju to što je „učinio previše ustupaka Indiji“, a stručnjaci ocenjuju da će biti zanimljivo videti koliko će dugo to biti održivo.

Autori: Šamil Šams / Nevena Cukućan
Odgovorni urednik: Ivan Đerković