Pada li Erdogan zbog luka?
19. april 2019.
Kriza, za koju se dugo smatralo da je samo apstraktna, sada je počela sve više da određuje svakodnevni život Turaka. Već u januaru je kriza valute ušla u turska domaćinstva. Praktično rečeno: Cene voća i povrća su porasle. Nakon lokalnih izbora situacija je postala još ozbiljnija kada su eksplodirale cene luka. Neki trgovci naplaćuju 10 lira (1,50 evro) za kilogram, što je oko tri puta više nego prethodne godine. To posebno uznemirava Turke, jer je luk skoro osnovna namirnica i deo je mnogih turskih jela.
Zbog toga je na pijaci u Kadikeju, istanbulskom naselju na Bosforu, raspoloženje loše. "Nikada do sada nisam video nešto slično! Krompir, paradajz i luk svakodnevno su bili na stolu, ali ove godine te namirnice su postale luksuz", žali se kupac koji obavlja svoju redovnu kupovinu. Prodavac se, s druge strane, pomirio sa situacijom: "Naša poljoprivreda je na izmaku snaga. Poljoprivrednicima nije preostalo ništa drugo i zato je sve tako skupo: pasulj 20 lira po kilogramu, luk sedam lira po kilogramu, paradajz 15 lira po kilogramu", nabraja on cene svoje robe.
U Turskoj vlada inflacija još od kraja 2017. Vrednost lire pala je do 30 posto. Bez obzira na to, mnogi Turci se čvrsto drže Erdogana i njegove vlade. Ali, čini se da naklonost birača ipak polako opada. Na opštinskim izborima 31. marta, konzervativno-islamski AKP pretrpeo je težak poraz. U dva velika grada - u Istanbulu i Ankari – pobedu je odnela opozicija. Stručnjaci u oslabljenoj ekonomiji vide glavni razlog loših izbornih rezultata AKP-a.
Država u borbi protiv "terorista životnih namirnica"
Prema rečima turskog predsednika Erdogana, za „terorizam poskupljenja namirnica" odgovorne su tamne sile. Ali mnogo je verovatnije da je Turska vlada ta koja je glavni krivac za inflaciju na tržištu namirnica.
Da bi uticala na porast ekonomije, vlada AKP-a je godinama investirala u građevinski sektor, zanemarujući druge grane industrije.
"Ekonomska politika nije bila održiva, niti dovoljno okrenuta ka budućnosti", izjavio je Erdal Jaldžin iz ifo-Instituta u razgovoru za DW. Previše novca je uloženo u infrastrukturu, dok istovremeno nije povećana produktivnost. Poljoprivredni sektor posebno ilustruje neuspeh ove strategije. "Turska ima savršene klimatske uslove za produktivnu poljoprivredu, ali voće i povrće sada se mora uvoziti, jer se nije dovoljno investiralo u ovu granu industrije", objašanjava Jaldžin.
Valutna kriza postaje poljoprivredna kriza
Inflacija ne povećava samo cene hrane, benzina ili električne energije - cela turska ekonomija je trenutno u padu. U poslednjem kvartalu 2018. godine turska ekonomija je opala za 2,4 posto i moglo bi se reći da je u recesiji - prvi put u poslednjih deset godina.
Turske kompanije pozajmljuju novac od stranih investitora i moraju da otplaćuju svoje dugove u evrima ili dolarima, što često udvostručuje dug, tvrdi Jaldžin. Da stvari budu još teže, troškovi su takođe porasli jer su međunarodni investitori postali osetljiviji na rizik. Turska je postala nepouzdan partner, objašnjava ovaj stručnjak.
Slabost ekonomije primetna je i na turskom tržištu rada: stopa nezaposlenosti porasla je na 14,7 posto između decembra i februara, što je najviši nivo u poslednjih desetak godina, objavio je u ponedeljak turski Državni zavod za statistiku. Nezaposlenost mladih je čak blizu 27 posto.
Strukturalne reforme nude rešenje?
Zato je još važnije da turska vlada krene u akciju. Turski ministar finansija i ekonomije Berat Albajrak je prošle sedmice predstavio akcioni plan čiji je cilj jačanje rasta privrede i borba protiv inflacije. Vreme do sledećih izbora 2023. bilo bi vreme "ekonomskih strukturalnih reformi", najavio je on. Konačno će biti uvedena stroga disciplina kada je u pitanju budžet.
"Programi kao što je ovaj akcioni plan najavljivani su i u prošlosti, ali oni nikada u praksi nisu sprovedeni", kritikuje Jaldžin. Rešenje ekonomske krize u Turskoj je produktivnost kroz sprovođenje tih strukturalnih reformi. To znači da je pred Turskom težak put.
Hoće li pomoći MMF?
Po mišljenju Jaldžina, da bi se sve to uspešno izvelo, neprofitabilne kompanije će morati bankrotirati, morala bi se smanjiti potrošnja, a nezaposlenost bi se privremeno povećala. I to nije sve: za prelazni period morao bi se podići kredit od međunarodnog zajmodavca, a idealno bi bilo da taj zajmodavac bude Međunarodni monetarni fond (MMF), dodaje Jaldžin.
Međutim, vrlo se male šanse da dođe do sporazuma sa MMF-om. Predsednik Turske često je javno ponižavao ovu američku organizaciju. Erdogan se pored toga boji i prevelikog uplitanja iz inostranstva i želi da sačuvat svoju političku nezavisnost. S druge strane, programi pomoći MMF-a povezani su sa strukturalnim reformama. A period štednje mogao bi dodatno da ugroziti njegovu popularnost.