Pad Afrina – šta hoće Erdogan?
19. mart 2018.
Turska vojska navodi da je u toku pretres zauzetih četvrti kurdskog grada Afrina na severu Sirije. Tokom vikenda je vojska uz podršku grupa takozvane Slobodne sirijske armije zauzela grad dva meseca nakon početka intervencije.
Za sada postoje protivrečne informacije: turski predsednik Redžep Tajip Erdogan u nedelju je rekao da je gradsko jezgro „potpuno“ pod kontrolom armije, a da su „teroristi pobegli podvijenog repa“. Postoje i snimci koji pokazuju pobednike kako šenluče i slave. Grad su napustile kolone civila, ali je trenutno nejasno koliko ih je ostalo.
- pročitajte još: Rat u Siriji – sve greške Zapada
Sa druge strane, ima izveštaja o nastavku borbi u samom gradu. Kurdske Jedinice narodne odbrane, aktivne u Siriji, najavile su gerilsku borbu jer tokom dva meseca nisu mogli da se suprotstave svakodnevnim artiljerijskim i vazdušnim udarima. Tokom noći je, prema izveštaju turske agencije Anadolu, u eksploziji u jednoj zgradi stradalo sedmoro civila i četiri borca Slobodne sirijske armije.
„Kurdi ostavljeni na cedilu“
Na šenlučenju se nije zaustavilo. Buldožerima je srušena statua kovača Kavea, mitološkog lika koji je simbol borbe protiv strane okupacije. Dopisnici agencije AFP javljaju da su „proturski borci“ masovno opljačkali sve na šta su naišli – na pik-apovima su primećene namirnice, koze, bela tehnika i motocikli. Traktorima su iz grada izvlačeni i automobili.
„U centru Afrina sada vijore simboli poverenja i stabilnosti, a ne teroristički dronjci“, rekao je Erdogan. Simboli „poverenja i stabilnosti“ o kojima govori su zastave Turske i sirijskih pobunjenika.
Kurdski zvaničnici regiona koji uživa autonomiju i do nedavno je bio skoro sasvim pošteđen krvavog rata u Siriji saopštili su da se otpor nastavlja „dok svaki kvadratni santimetar Afrina ne bude oslobođen“. Oni su najavili da sa „direktne konfrontacije prelaze na iznenadne napade“ i da će biti „stalna noćna mora“ onima koji su zaposeli grad.
„Ljudi moraju da se bore za svoju domovinu. Ali jedno je jasno: civili ne smeju da stradaju, a region se ne sme prepustiti džihadistima“, rekao je Džahit Bašar, generalni sekretar Kurdske zajednice u Nemačkoj. „Upravo smo izgubili Afrin, a sa njim je pala i Evropa na Bliskom istoku jer Afrin je bio demokratski projekat – nije bio perfektan, toga smo svi svesni – ali je urađeno mnogo, a Kurdi se sada osećaju ostavljenim na cedilu“, rekao je on u ponedeljak ujutru za radio Dojčlandfunk.
- pročitajte još: Zaboravljena deca Sirije
Prema Bašarovim tvrdnjama, koje za sada nisu potvrđene, u gradu se dešavaju pogubljenja i mučenje stanovništva. „Kurdi nemaju gde da se povuku. Na jugu je arapska oblast, na severu turska. Gde da odu Kurdi čija je Afrin domovina, a da ne budu stalno diskriminisani, izopšteni i na posletku izloženi progonu?“
Turci došli da ostanu?
Zvanična Ankara smatra Jedinice narodne odbrane produženom rukom Radničke partije Kurdistana koja je aktivna u Turskoj. No upravo su te kurdske jedinice bile glavna kopnena snaga na koju su se oslanjale Sjedinjene Države i drugi saveznici tokom borbi protiv Islamske države. Tokom ofanzive na Afrin su Kurdi sklopili prinudni pakt sa trupama odanim sirijskom predsedniku Bašaru al Asadu, ali ni to nije sprečilo pad grada.
Turska je do sada tokom zauzimanja sirijskih oblasti uspostavljala strukture koje joj garantuju trajni ostanak u regionu. „Sada su odsekli još jedan komad sirijske teritorije i uključiće ga u turske strukture uprave“, rekao je Aron Štajn iz Atlantskog saveta za AFP. Ta teritorija bi, prema rečima ovog stručnjaka, mogla da bude iskorišćena za naseljavanje izbegličke populacije iz Turske.
- pročitajte još: „Kome su u Siriji još čiste ruke!?“
Analitičari ocenjuju da su sada ugroženi i drugi kurdski regioni, ali da je tursko prisustvo usred Sirije veliki udarac i za vlasti u Damasku. U poslednjih godinu dana sirijska vojska uz podršku Rusije u drugim delovima Sirije preuzima kontrolu. „Svaki metar Sirije na koji su umarširale turske trupe i njihovi trabanti u vidu sirijskih pobunjenika sada su van domašaja Damaska“, rekao je Nikolas Heras iz Centra za novu američku bezbednost.
N. Rujević (AFP, dpa, DLF, DW)