Pad Abazovićeve vlade: Crna Gora pred izborima

Nisu prošle ni dve godine od poslednjih parlamentarnih izbora 2020, a u Crnoj Gori su pale već dve Vlade. Dosadašnja, manjinska Vlada premijera Dritana Abazovića, srušena je kasno u petak nakon 113 dana. Od 81 poslanika, pedeset je glasalo za rušenje Vlade.

Pad Vlade inicirala je Demokratska partija socijalista (DPS) predsednika države Mila Đukanovića, koja joj je davala manjinsku podršku, a zbog toga što je Abazović nedavno potpisao Temeljni ugovor sa Srpskom pravoslavnom crkvom (SPC), za koji u DPS-u smatraju da je neustavan.

Zamerili su mu i da je napustio evropski put jer u međuvremenu nije došlo do deblokade pravosuđa što je glavni uslov za dalji napredak Crne Gore ka Briselu.

Za rušenje Vlade, osim poslanika DPS-a i njihovih manjih partnera koji su i sami bili u Vladi, ključni su bili glasovi opozicionih Demokrata Alekse Bečića, koga je Abazovićeva URA pre pola godine smenila s mesta predsednika Skupštine zajedno sa DPS-om i potom formirala Vladu gde je dominirala sa Socijalističkom narodnom partijom (SNP), a koju je u Skupštini podržavao DPS.

Demokrate su to tada nazvale „izdajom“ i, spletom političkih okolnosti, brzo dočekale šansu da vrate milo za drago. Za pad Vlade glasale su i manje opozicione prosrpske partije Prava i Ujedinjena Crna Gora, dok s druge strane, prosrpski Demokratski front (DF) nije hteo da ruši Abazovića i odao mu je priznanje na rezultatima u prethodnih stotinak dana.

Politički obračun na više nivoa

Abazović je nakon pada Vlade poručio da će na kraju, ipak, pobediti narodna volja, a izgubiti oni koji se možda sada osećaju kao pobednici.

„Čestitam novu koaliciju Mila Đukanovića i Alekse Bečića. Nadam se da će dogovoriti brzo novu vladu. Ja sam vrlo ponosan na sve što smo uradili za sto dana. Bićemo upamćeni kao Vlada koja je najkraće trajala, ali koja je donela najteže odluke“, poručio je Abazović.

Abazović se tokom rasprave u parlamentu obrušio na DPS koji je optužio za veze sa organizovanim kriminalom. Tvrdi da je sve ovo politički obračun u kojem neko mora da izvuče deblji kraj, on ili Đukanović. Iz DPS-a su ga podsetili da nije tako pričao kad su mu dali podršku bez koje ne bi mogao da bude premijer.

„Crna Gora danas nema deblokirane pravosudne institucije. Nemamo dvotrećinsku podršku za to jer je premijer Abazović pristao na ucene i uslove koji su mu isporučeni iz DF-a“, kazao je šef poslaničkog kluba DPS-a Danijel Živković.

S druge strane, Bečić je rekao da Abazović sada žali zbog propalog braka sa DPS-om te da nije dobro zloupotrebljavati borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala.

„Oni bi da budu tehnička vlada do izbora koji su jedino i najpoštenije rešenje“, rekao je Bečić, misleći na Abazovića i njegov kabinet. Istovremeno je jasno poručio da oni, za razliku od Abazovića, neće ulaziti ni u kakve koalicije sa DPS-om.

Šta dalje?

Pad Vlade ne znači automatski vanredne izbore, jer se prvo mora skratiti mandat Skupštini ili da se ona raspusti. To do sada niko nije pokrenuo.

S druge strane, veoma je teško očekivati da će neko uspeti da formira treću parlamentarnu većinu u dve godine jer je jaz između partija predubok.

Demokrate su odmah pozvale na pregovore o formiranju nove vlade na osnovu izborne volje građana od 30. avgusta 2020. godine. Abazović je, međutim, poručio da ga ne zovu jer neće da pregovara pošto su juče odbili njegovu ponudu da se Vlada rekonstruiše ulaskom partija pobednica od pre dve godine, gde bi on ostao premijer.

I lider Prave Crne Gore Marko Milačić pozvao je URA I SNP da pomognu da se formira nova Vlada od partija nekadašnje većine.

Problem je, međutim, što niko u ovom trenutku ne može okupiti 41 glas u Skupštini za novu Vladu. Demokrate i DF poručuju da neće s DPS-om, a za većinu im fali Abazovićeva URA, koja više neće da pregovara. S druge strane, DPS sa svim svojim tradicionalnim partnerima takođe nema 41 glas, a pitanje je da li bi opet nekome dali manjinsku podršku nakon iskustva s Abazovićem.

Sve u svemu, najrealniji ishod su vanredni izbori, ali je pitanje kada jer Crnu Goru već čekaju lokalni izbori za dva meseca u 14 gradova, a predsednički na proleće.

Do izbora nove Vlade ili do vanrednih izbora državu će nastaviti da vodi Abazovićeva Vlada u tehničkom mandatu. Neki pravnici predlažu da se do izbora formira prelazna ili tehnička Vlada koju bi činila većina političkih subjekata i koja bi usvojila novo izborno zakonodavstvo za vanredne izbore ali i za to treba vremena i volje za kompromisom.

Za očekivati je da se u rešavanje političke krize ponovo umeša i Evropska unija. Predsedavajući delegacije Evropskog parlamenta za saradnju sa Crnom Gorom, Vladimir Bilčik, već je poručio da je Crnoj Gori potrebna istinski proevropska Vlada, koja će dati prioritet strateškim reformama u odnosu na uske političke interese.

„Crna Gora može postati članica Evropske unije kad uspešno bude rešila neke teške domaće političke zadatke. Spremni smo da pomognemo“, poručio je Bilčik.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.