Oštrije sankcije protiv Belorusije?

„Kako izvršiti najveći mogući pritisak na rukovodstvo Belorusije okupljeno oko vlastodršca Aleksandra Lukašenka?“ To je pitanje oko kojeg su se intenzivno savetovali šefovi diplomatija 27 država-članica EU u Lisabonu. Ali još uvek nema odgovora kako bi trebalo da izgledaju pravno obavezujuće sankcije.

Radna tela u Briselu moraju da razrade obrazloženje koje bi bilo neoborivo pred sudovima, jer svako protiv koga se uvedu sankcije može protiv te odluke uložiti žalbu pred Evropskim sudom u Luksemburgu. Osim toga, moguće posledice kaznenih mera moraju se pažljivo preispitati.

Glavni pravac je ipak jasan. Sankcije nameravaju da pogode lukrativnu industriju kalijumovih soli, petrohemijske firme i finansijski sektor u Belorusiji. Belorusija je četvrti po veličini proizvođač kalijumovih soli, posle Kanade, Kine i Rusije.

Sankcije se više ne usmeravaju protiv pojedinaca, već prvi put i protiv čitavih ekonomskih oblasti. Do sada su političari i visoki državni službenici Belorusije koji su odgovorni za hapšenja opozicionara i demonstranata dobijali zabranu ulaska u EU ili bi im zamrzli imovinu ukoliko su je imali unutar EU.

„Ciljane sankcije“ koje su uvedene i protiv beloruskog predsednika Lukašenka lično, ostale su do sada bez efekta. Samit ministara spoljnih poslova EU je u ponedeljak naveče odlučio da upotrebi teže mere. Sada se one razrađuju.

-pročitajte još: Nemačka privreda i Belorusija: ko gubi zbog sankcija?

Dugoročni sukob?

Nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas rekao je u Lisabonu da će EU posmatrati učinak sankcija i da li će Lukašenko popustiti. „Ako on to ne uradi, onda moramo da pođemo od toga, da će ovo biti samo početak velike i duge spirale sankcija“.

Mas je dodao je da se, pri razmatranju mera protiv Belorusije, više ne radi samo o iznuđenom sletanju jednog putničkog aviona u Minsku i hapšenju dvojice opozicionara koji su bili u avionu. Radi se i o ljudima koji su pohapšeni posle protesta u Belorusiji u poslednjih nekoliko meseci.

„Prvi signal koji očekujemo jeste puštanje na slobodu oko 400 političkih zatvorenika, koliko ih ima u Belorusiji. Sve dok se to ne uradi EU ne može popustiti kada se radi o tome da se uvedu sankcije“, rekao je nemački ministar.

„Ne pogoditi ljude“

Ostali ministri bili su skeptični kada je reč o očekivanom efektu širih sankcija, jer bi one mogle Belorusiju još više da gurnu u naručje Rusije koja je jedan od njenih najvećih trgovinskih partnera i najbližih saveznika.

-pročitajte još: Prinudno sletanje Rajanera: dvostruki aršini EU?

Ministar spoljnih poslova Austrije Aleksander Šalenberg nije hteo da isključi sankcije, ali je ipak dodao: „Moramo kao EU sasvim jasno iscrtati crvene linije, ali moramo da pazimo da ne pogodimo ljude u Belorusiji. To nije naš cilj.“

Šalenberg smatra da Lukašenko pojačava „stezanje vrata“ sopstvenom stanovništvu, On dodaje da ovakvih zbivanja, kao što je navodna državna otmica aviona, nije bilo čak ni u Hladnom ratu. On smatra da je Evropskoj uniji proteklih nekoliko godina pošlo za rukom da Belorusiju drži u balansu – „ili Evropa ili Rusija“. To je, kaže, strateški smisleno.

„Mi naposletku hoćemo da nam se Belorusija približi, a ne da je odgurnemo... Šta bi donelo beloruskom stanovništvu povlačenje evropskih firmi iz zemlje, koje bi bile zamenjene ruskim i turskim firmama, koje ne ispunjavaju standarde“, rekao je austrijski ministar.

Liderka beloruske opozicije Svetlana Tihanovskaja, koja živi u izbeglištvu u Litvaniji, izrazila je razumevanje za zatvaranje vazdušnog prostora Evropske unije za beloruske avio-kompanije, ali je u isto vreme zahtevala da se otvore kopnene državne granice. „Režimu se ne sme dozvoliti da devet miliona stanovnika pretvori u zatvorenike u sopstvenoj zemlji“, rekla je Tihanovskaja.

U potrazi za strategijom za Rusiju

Visoki predstavnik Evropske unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku, potpredsednik Evropske komisije Žozep Borel i okupljeni šefovi diplomatije složni su u oceni da ključ daljeg razvoja događaja – u Moskvi. Borel je rekao da EU doduše nema direktna saznanja da je ruski predsednik Vladimir Putin umešan u „čin vazdušnog piratstva“, ali je jasno da Minsk ne bi delovao samostalno, bez Moskve.

Pošto Rusija igra neku ulogu, ne samo u Belorusiji, već u svim aktuelnim ili „zamrznutim“ konfliktima u istočnom evropskom susedstvu, moralo bi se razgovarati i sa Rusijom. Evropska unija optužuje Rusiju za okupaciju Krima, za učešće u građanskom ratu u istočnoj Ukrajini, te za teritorijalne konflikte u Gruziji, Jermeniji i Moldaviji.

-pročitajte još: Možda bi sada bilo iskrenije odložiti susret Bajden-Putin

U Lisabonu je ostalo nejasno koje će se sredstvo pritiska primeniti na Moskvu. Članice EU imaju ipak različite ekonomske interese. Francuska namerava da sa ruskim predsednikom Putinom izgradi specijalan odnos. Nemačke diplomate, zbog sukoba oko spornog rusko-nemačkog projekta Severni tok 2, ukazuju na to da bi se morali razdvojiti politika i ekonomija.

„EU ostaje ispod svojih mogućnosti“

Nemačka kancelarka Angela Merkel je na samitu EU u utorak još jednom naglasila da su u energetskom sektoru i kupac i prodavac gasa i nafte zavisni jedni od drugih. Ona je ukazala da „imamo razne mogućnosti da istupimo prema Rusiji, ali ostajemo ispod mogućnosti, jer se veoma često javljaju bilateralne akcije pojedinih članica EU“. Angela Merkel je dodala da ta heterogenost slabi Evropsku uniju: „Ako pričamo o suverenitetu Evrope, onda nam je potreban i zajednički nastup“.

Upravo na takvom jednom nastupu radiće ministri spoljnih poslova EU posle svog neformalnog susreta u Lisabonu. Gabrielius Landsbergis, ministar spoljnih poslova Litvanije, rekao je u Lisabonu da se boji ruske aneksije Belorusije. „To je kao Krim, samo veće“, nagađao je Landsbergis, čija se zemlja graniči sa Belorusijom. On smatra da bi EU morala da se pripremi i za takav scenario.

Nemački ministar spoljnih poslova očito ne deli strahovanje litvanskog kolege. „To se može, a ne mora tako videti“, rekao je Hajko Mas.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.