Otpor sporazumu Evropske unije i Kine

Pretposlednjeg dana nemačkog predsedavanja Savetu EU, 30. decembra 2020. godine, Evropska unija i Kina iznenada su postigle dogovor o preliminarnom tekstu za „Sveobuhvatni sporazum o investicijama“ (CAI). Pregovori su trajali sedam godina. Nemačka vlada, a pre svega kancelarka, silno su želeli da postignu pregovarački uspeh sa Kinom.

Takozvani Sporazum o investicijama u Briselu se sada proverava do poslednjeg detalja. Pojedini stručnjaci ocenjuju da je trgovinski sporazum rađen u velikoj žurbi, kako bi pre kraja godine bio završen. Takve ocene potvrđuje i poljski Institut za međunarodne poslove (PISM), koji je sporazum ocenio kao veoma loš.

-pročitajte još: EU i Kina - uzajamne sankcije

Studiju koja je sada objavljena naručio je poslanik Zelenih u Evropskom parlamentu Rajnhard Bitikofer. On je predsedavajući Kineske radne grupe u Evropskom parlamentu, godinama je veoma angažovan stručnjak za Kinu i ne štedi na kritikama kada govori o „situaciji u komunističkoj diktaturi“. To se vidi i po tome što mu je Kina nedavno, kao i još nekim poslanicima parlamenta EU, izrekla zabranu ulaska u zemlju. Izgleda da je Bitikofer u Pekingu pogodio bolnu tačku. 

Stručnjaci kritikuju nacrt Sporazuma

Bitikofer je skeptičan kada je reč o Sporazumu o investicijama o kojem je Evropska komisija pregovarala u ime 27 zemalja-članica EU. Neraspoloženje raste među svim poslaničkim grupama u parlamentu koje taj sporazum treba da odobre.

Planira se da politički dogovor bude postignut do kraja godine. Pre nego što bude ratifikovan i pre nego što stupi na snagu, tekst sporazuma takođe mora da odobri i Savet EU, odnosno predstavništvo država-članica. Otpor je posebno veliki kod manjih zemalja-članica, koje nemaju tako veliku ekonomsku saradnju sa Kinom kao Nemačka, Francuska ili Italija.

-pročitajte još: Crna Gora: Dužnička klopka se zatvara

Stručnjaci poljskog instituta PISM ukazuju da bi od sporazumu najviše profitirali koncerni iz Nemačke i Francuske, poput onih iz automobilske industrije. „Ne postoje uredbe za srednje ili manje kompanije“, žali se Damijan Vnukovski iz varšavskog instituta PISM.

Evropska komisija vidi šanse

„To ipak nije nemački sporazum samo zato što je zaključen tokom nemačkog predsedavanja. Komisija deluje sa mandatom svih država-članica“, ukazao je na jednoj diskusiji u Briselu Mihael Hager. On je viši saradnik potpredsednika Evropske komisije Valdisa Dombrovskisa, koji je zadužen za trgovinu.

Evropska komisija brani sporazum, jer bi njime Kina prvi put napravila ustupke, kako bi se postigla ista pravila igre i bolji pristup tržištu za evropske kompanije. Kina njime garantuje transparentnost kada je reč o državnoj pomoći domaćim kompanijama. On takođe predviđa uspostavljanje mehanizma za rešavanje sporova. Pregovarači EU sporazum vide kao „korak u pravom smeru, koji može da posluži kao osnova za poboljšanja u budućnosti“.

Slabe garancije iz Pekinga

Poljski stručnjaci koji su za Zelene u Evropskom parlamentu analizirali ugovor to vide drugačije. Prava arbitraža za zaštitu kompanija u Kini je zanemarana, još uvek nedostaje i tek bi trebalo da se razvije. „Mislimo da bi kompanije sa Zapada koje bi taj mehanizam zaista koristile, onda morale da strahuju da će biti isključene sa kineskog tržišta“, rekao je Damijan Vnukovski predstavljajući ocene stručnjaka. Kini, koja, kako kaže, nije pravna država, generalno ne bi moglo da se veruje da li će zaista sprovesti sporazum na pravno obavezujući način.

-pročitajte još: Srbija u zmajevom gnezdu

„Komunistička partija Kine poslednjih godina sve više interveniše u ekonomskim procesima. Zbog toga se nesigurnost u vezi sa uslovima ulaganja više povećava, nego što se smanjuje“, navodi se u dokumentu poljskog instituta PISM. Kritikuju se i slabe garancije da će se Kina „potruditi“ da ispuni standarde zaštite na radu Međunarodne organizacije rada (MOR). Evropska unija bi od Kine trebalo da zahteva da se priključi konvencijama MOR, pre nego što ugovor sa EU stupi na snagu. Time bi moglo da se osigura da će Kina preduzeti mere protiv prisilnog rada i nehumanih uslova rada, rekao je Vnukovski.

Bolje nego nikakav sporazum?

Evropska komisija upozorava na previsoka očekivanja od sporazuma. Njime, podsećaju, ne mogu da se reše pitanja ljudskih prava i problem prisilnog rada. Sporazum bi tome samo mogao da doprinese, smatra Mihael Hager iz Evropske komisije: „Sporazum o investicijama ima svoj cilj. Ljudska prava su važna, a pitanje je kako to treba rešiti. Te dve teme moraju da se razdvoje“. Na kraju krajeva, dodaje, Kina je po prvi put posvećana konvencijama MOR.

Poslanik Zelenih u Evropskom parlamentu Rajnhard Bitikofer takođe zahteva da deo sporazuma budu i tenderi za javne ugovore. Taj tržišni segment uopšte se ne spominje. Pored toga, stručnjak za Kinu smatra i da bi EU – bez obzira na sporazum – trebalo da usvoji još niz propisa. U čitavom lancu prisilni rad bi generalno trebalo da bude zabranjen, kao i nepravedna pomoć od strane države.

Poslovna udruženja u Briselu pozdravljaju završetak pregovora sa Kinom i ističu šanse koje sporazum nudi. Ekonomsko-politički trust mozgova Brugel preporučuje da Sporazum o investicijama ne bi trebalo preopteretiti s previše političkih očekivanja: „Sa ekonomske tačke gledišta, CAI jeste važan sporazum koji se isplati. Ipak, malo je verovatno da će on u Evropskom parlamentu biti ratifikovan, sve dok Kina ne odustaje od sankcija protiv poslanika parlamenta EU zbog toga što su kritikovali kinesko kršenje ljudskih prava.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.