Otkud Haradinaju toliko bogatstvo?

„Nemoguće je sakriti se od političkih protivnika na Kosovu. To su pre deset godina iskusili svedoci koji su hteli da svedoče protiv Ramuša Haradinaja, a onda zaćutali. Haradinaj je dvaput oslobođen optužbi za ratne zločine i danas je premijer zemlje. No sada je morao sam da shvati da je i dalje teško sačuvati tajne u ovom isprepletanom društvu velikih porodica“, piše Noje cirher cajtung u kratkom osvrtu na „misteriozno bogatstvo bivšeg gospodara rata“.

- pročitajte još: Kravatama protiv bahatosti

Haradinaj je naime tiho proslavio Novu godinu sa suprugom, troje dece i nećakom u Švajcarskoj – ni manje ni više nego u hotelu Karlton u Sankt Moricu. „Povezanost sa Švajcarskom on deli sa mnogim bivšim kadrovima gerilske trupe OVK. Pre nego što je u ratu 1998/99. postao ratni vođa regiona Dukađin, radio je u Romandiji kao izbacivač u noćnom klubu. Švajcarska je dakle logičan izbor za odmor“, piše list.

„Ali otkud Sankt Moric i otkud Karlton, pita se istraživački portal Insajderi. Za jednu noć u 160 kvadrata carskog apartmana, koji je Haradinaj navodno rezervisao, mora da se izbroji oko 5.000 franaka. Zajedno sa novogodišnjom večerom i drugim udobnostima je desetodnevni odmor navodno stajao oko 80.000 franaka. Portal prenosi da se tačan iznos ne može dati jer hotel ne daje podatke. I kabinet premijera ćuti. Tamo kažu da se radi o privatnim izdacima sa kojima država nema ništa.“

Ciriški list podseća da je Haradinaj nedavno sebi podigao platu – tada je objasnio da ima troškove odevanja u skladu sa funkcijom – te da je sada najplaćeniji premijer regiona. „Ali i sa takvom zaradom je teško platiti odmor u Sankt Moricu. Kao što rekosmo, na Kosovu je skoro nemoguće imati tajnu. Nerešena ostaje samo misterija otkud bogatstvo ljudima poput Ramuša Haradinaja.“

- pročitajte još: „Nismo ušli u Vladu da bismo blokirali“

Bečki list Viner cajtung osvrće se na nastavak tehničkih razgovora Beograda i Prištine posle duge pauze. „Odlučujući napredak, prema srpskim medijima, ne treba očekivati – više se radi o analizi dosadašnjih dogovora i sprovođenju agende.“ Bilans razgovora o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova za sada je polovičan, piše bečki list. S jedne strane je ostvaren direktan kontakt i postignuti su određeni uspesi, a sa druge već godinama se čeka na formiranje Zajednice srpskih opština.

„Ipak bi ova godina za Zapadni Balkan mogla da bude odlučujuća. Bugarska koja na pola godine ima predsedavanje EU označila je region kao jedno od težišta svog predsedavanja. Nakon toga preuzima Austrija koja se takođe zalaže za prijem zapadnobalkanskih država u Evropsku uniju. Priliku da o tome popričaju imaće u četvrtak, kada ministar spoljnih poslova Karin Knajsl putuje u Sofiju.“

Priredio Nemanja Rujević

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android