„Osam miliona ljudi na ivici gladi“

DW: Gospodine Milius, redovno putujete u Jemen, imate puno saradnika na licu mesta. Kakva je trenutno humanitarna situacija?

Marten Milius: U četvrtoj godini rata, procenjuje se da 80 odsto stanovništva zavisi od humanitarne pomoći. Posebno je loša situacija u vezi sa hranom. Pošto Jemen uvozi većinu namirnica, a postoji blokada, cene su porasle. Istovremeno, ljudi više nemaju prihoda, odnosno mnogi su nezaposleni, a državni službenici više od dve godine ne dobijaju plate. Ljudi su u velikim dugovima. Dakle, imate situaciju da namirnica doduše ima u prodavnicama, ali mnogi nemaju para da ih kupe. Zbog toga su mnogi neuhranjeni. Procenjujemo da je osam miliona ljudi na ivici gladi!

DW: Kako se situacija razvijala tokom proteklih nekoliko meseci?

Milius: U poslednjih nekoliko meseci u većem delu zemlje doživljavamo pogoršanje. Kada cene rastu, onda se više ne radi samo o hrani. Benzin i dizel su neophodni za pumpanje vode iz zemlje, a kada nema novca za gorivo, onda to utiče i na snabdevanje vodom. Osim toga, svedoci smo fragmentacije. Na jugu su počele borbe između međunarodno priznate vlade i separatističkog pokreta. Ali tu su i takozvani „džepovi stabilnosti“, područja koja nisu toliko pogođena borbama i gde se može videti i popuštanje situacije. To su neki gradovi na istoku zemlje, koji nisu gusto naseljeni. Ali to se ne odnosi na većinu stanovništva.

 - pročitajte još: Zajedno protiv Irana?

DW: Prošle godine je više od milion ljudi zaraženo kolerom, oko 2.000 je umrlo. Uskoro počinje kišna sezona. Kakva je opasnost od nove epidemije?

Milius: Opasnost je veoma velika. Još uvek ima novih slučajeva kolere, a kišna sezona povećava rizik od epidemije. Pored toga, nisu nestali ni uslovi zbog kojih je kolera uopšte izbila. Pristup čistoj vodi je postao teži zbog blokade i zbog toga smo veoma zabrinuti.

DW: Da li humanitarna pomoć uopšte može da stigne onima kojima je neophodna?

Milius: U Jemenu je rat, ali ne na svim mestima istovremeno i ne istog intenziteta. Postoje regioni u kojima imamo relativno dobar pristup stanovištvu. Ali, na primer, grad Taiz je veoma problematičan, jer tamo stalno moramo ispočetka da pregovaramo sa raznim stranama. Ima meseci kada uopšte ne možemo da uđemo u grad.

DW: Tokom vikenda su ponovo bombardovana naselja. Dvanaest civila je ubijeno. Koliko je civilno stanovništvo pogođeno vazdušnim napadima?

Milius: Vazdušni udari su stalna opasnost. Kada sam u Sani, postoje faze ili dani kada ima samo jedan ili dva vazdušna napada. Međutim, postoje i faze u kojima je bombardovanje žestoko i kada su pogođeni i civilni objekti. Sana je žarište, ima ih još nekoliko. Ljudi se plaše za svoju decu. U manjim gradovima i selima je opasnost manja. Zbog toga su se tokom rata mnogi vratili u sela.

 - pročitajte još: „Saudijski princ može da okonča rat u Jemenu“

DW: Prema rečima generalnog sekretara UN Antonija Gutereša, Jemenu je potrebna pomoć u visini od oko 2,4 milijarde evra, a na donatorskoj konferenciji su ove sedmice obećane dve milijarde. Da li se tamo ugroženim ljudima može pomoći samo novcem?

Milius: Naravno da ne, to je nemoguće. Na posletku, to je samo borba protiv simptoma. Možete pitati bilo koga u Jemenu, uvek čete prvo čuti: Potrebna nam je perspektiva, ovaj rat mora da se završi. Što duže traje, to je sve teže – to smo videli u Siriji. Mirovni pregovori, koji su već godinu dana potpuno zamrznuti, moraju se nastaviti. Što duže rat traje, tim je sve više fragmentiran, i postaje internacionalniji. Rat je problem koji je stvorio čovek i ne možemo ga rešiti humanitarnom pomoći.

*Marten Milius radi za humanitarnu organizaciju CARE kao koordinator za pomoć u na Bliskom istoku. Nalazi se u Amanu.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android